Српска привреда је у 2017. години остварила добит од 437,2 милијарде динара (3,7 милијарди евра), што је дупло више него у 2016. години и чак 5,5 пута више него у 2015. години.

Ово је закључено у редовној анализи биланса финансијских извештаја које објављује Агенција за привредне регистре, што је саопштено на конференцији за новинаре одржаној 24. априла у Београду. Збирна обрада извештаја за статистичке и друге потребе државе урађена је за око 144.500 правних лица и 17.400 предузетника, навела је Ружица Стаменковић, регистраторка у Агенцији за привредне регистре. Према тој анализи, 59.131 предузеће које је радило позитивно у прошлој години, остварило је добит од 666,6 милијарди динара (готово пет милијарди евра), што је за 32 одсто више него 2016. године. С друге стране, предузећа која су завршила у минусу забележила су губитак од 229,4 милијарде динара (мање од две милијарде евра), што је смањење од 27,8 одсто у односу на 2016. годину, тако да су и једни и други допринели бољем укупном резултату привреде. Када се све сабере и одузме, произлази да је привреда Србије прошлу годину завршила са укупним добитком од 437,2 милијарде динара, што је више него дупло бољи резултат у односу на 2016. годину, када су предузећа у нашој земљи остварила профит од 187,4 милијарде динара.

И када се погледа да су добици привреде већи а губици мањи – ништа се лепше не може пожелети! Привреда успешно послује, а Србија као да је постала нови „тигар“ на Балкану. Међутим, тако је кад се биланси погледају на први поглед. Већ „други поглед“ на финансијске извештаје открива у чему је „квака“. Према оценама Ружице Стаменковић, пословање привреде није добило неке велике размере и у 2017. години повећано је за свега 4,8 одсто. Али, овако добрим билансима пословања највише је допринело јачање домаће валуте, пошто је динар током 2017. године оснажио у односу на евро за четири одсто, а у односу на долар чак 15,4 одсто! Те околности донеле су привреди позитивне курсне разлике од 181,5 милијарди динара (око 1,3 милијарде евра) у пословању. Само по том основу, привреда је имала 37,4 милијарде динара добити (око 300 милиона евра). А добром финансијском резултату је свакако допринео и пад камата.

Други разлог због којег биланси привреде показују већу добит и мање губитке лежи у томе што су компаније наставиле да „чисте билансе“, да отписују стара и ненаплатива потраживања. Зато је губитак по том основу сведен на 41,1 милијарду (око 320 милиона евра), односно смањен је за 62,5 одсто.

Посматрано по секторима, најбољи резултат је остварила прерађивачка индустрија са 157 милијарди динара и трговина са 82,2 милијарде динара. У прошлој години су у плусу били и грађевинарство, промет некретнинама и услуге смештаја и исхране. Гледано по величини предузећа, најбољи резултат су остварила велика предузећа са добити од 253,2 милијарде и мала са 119,8 милијарди динара. Средња предузећа су имала добит од 84 милијарде динара, док су микро предузећа била у минусу са 20 милијарди динара. Другим речима, нека микро предузећа неће преживети.

Како је саопштено, овај годишњи билтен финансијских извештаја АПР је урадио на основу статистичких извештаја која предузећа шаљу до краја фебруара. Зато ови извештаји само служе за статистичке потребе Пореске управе, НБС и Завода за статистику. Иначе, ове године за прошлу, финансијске извештаје није предало чак 50.524 од 214.510 предузећа. Према речима Ружице Стаменковић, стручњаци АПР-а су анализирали предузећа која не шаљу извештаје и констатовали да је 22.790 њих у блокади, од чега преко 19.000 предузећа више од годину дана. Затим, 19.551 предузеће има забрану Пореске управе располагања средствима, а више од 6.000 је без рачуна, навела је Стаменковићева и објаснила да је од 2014. према Закону о рачуноводству то привредни преступ, али до сада ни пријаве нису помогле, судећи бар по томе што из године у годину расте број предузећа која не достављају извештаје.

Р. Николић

У овом броју још и …

• У САНУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА У ИЗДАЊУ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА: Како је уништен монетарни систем, а потом и привреда
• НОВЕ ПОГОДНОСТИ ЗА КЛИЈЕНТЕ ОТП ЛИЗИНГА: У првом кварталу портфолио већи за 12,5 одсто
• РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА СРБИЈЕ (РАС) РАСПИСАЛА ЈАВНИ ПОЗИВ: Бесплатан менторинг за привреднике
• EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (1): Првa жeнa милиoнeр у СAД
• Следећи број Економетра излази 5. јуна 2018.