Malta je, srazmerno svojoj površini od 317 kvadratnih kilometara i broju od 380.000 stanovnika, turistička velesila koju godišnje poseti 1,3 miliona turista

Ako na ulicama Malte čujete da neko izgovara reč “hašiš”, budite sigurni da će ga lako i nabaviti. Reč “hašiš” na malteškom znači – povrće. A povrće se na Malti ne kupuje na pijaci. Pijace, praktično, nema. Voće i povrće kupuje se u supermarketima ili na kamionima koji predstavljaju putujuće pijace. Tipično za organizaciju života na ostrvu. To je možda jedna od retkih karakteristika koju Malta može da podeli sa ostrvskim državama. Gotovo da je sve ostalo atipično – od izgleda zgrada, rasporeda ulica do načina života. Pre desetak godina Malta je bila turistički hit za srpske putničke agencije a mnogi Srbi su tamo nalazili i posao. Danas je to u manjoj meri. Ali, srpski turisti i dalje putuju na Maltu. Kako je mogla da izgleda malteška razglednica prošlog avgusta?

Osnovni podaci pokazuju da se Malta nalazi u Sredozemnom moru, udaljena 93 kilometra od Sicilije i 230 kilometara od Libije. Na površini ostrva od samo 317 kvadratnih kilometara živi oko 380.000 stanovnika. Uglavnom stenovita obala dugačka je 137 kilometara, klima je suva i topla, tokom cele godine duva prijatan topao vetar koji leti ublažava vrućinu. Najniža januarska temperatura je 17 stepeni a u julu dostiže 35 stepeni Celzijusa.

Kamen

Kad već nema obradive zemlje na Malti, logično je da ima kamena. Ali, kamen i kamenolomi na ovom ostrvu posebna su priča. Naime, ispod nekoliko slojeva zemlje, u dubini, nalazi se krečni kamen u nekoliko nivoa. Najkvalitetniji je onaj u dubini, boje je zlatnožute ili meliran braonkastim prelivima. Kad se izvadi, taj kameni krečnjak je mekan toliko da može da se reže specijalnim testerama. To znači i da može da se oblikuje po želji, sa različitim ukrasima. A onda, kad odstoji na suncu, kad više nije u utrobi zemlje, krečni kamen se steže i nije potrebno ništa drugo osim vezivnog maltera da bi se blokovi i delovi zgrada spojili. Zato su fasade zgrada na Malti u pastelno bež-drap tonovima, slične su i nije potrebno dodatno krečenje. Na to još dolaze živopisne galerije-prozori koji istovremeno služe i za ventilaciju, pošto je stil takav da stanovi idu u dubinu, prema unutrašnjosti zgrade, a ne u širinu. Pod uticajem Engleza, koji su ovim ostrvom upravljali više od dva veka, za bolji stan na Malti podrazumeva se da mora da ima bar 150 kvadratnih metara.

Na Malti ima zanemarljivo malo obradive zemlje, sve je kamen i krš, bez sirovina za bilo koju vrstu industrije, pa bi sve moglo da izgleda kao propast na usamljenom ostrvu. Ali, nije. Naprotiv, Malta je, srazmerno svojoj površini i broju stanovnika, turistička velesila koju godišnje poseti 1,3 miliona turista, a dve trećine stanovnika se bavi – turizmom.

Sa nacionalnim dohotkom od oko 15.000 evra po stanovniku i 250.000 automobila na 380.000 stanovnika, Maltežani žive pristojno i mirno, imaju odlično organizovan javni saobraćaj koji krstari ostrvom, voze levom stranom ulice jer su bili engleska kolonija do 1964. godine i imaju dobru socijalnu zaštitu, zahvaljujući punim državnim budžetima od turizma.

Prema procenama upućenih, na Malti živi i radi oko 5.000 Srba. Bave se različitim poslovima – od lekara do građevinara. Srbi – lekari su posebno uvaženi na Malti, imaju dobru profesionalnu reputaciju, a samo u državnoj bolnici u glavnom gradu Malte – Valeti ima ih tridesetak.

Pored glavnog grada Valete, koji predstavlja svojevrsnu atrakciju zbog osobene arhitekture i istorijskih spomenika, glavne turističke destinacije su Slema i Sent Džulijans. Dva grada se prostiru duž morske obale i praktično su spojena. Uređena promenada uz more (široka, popločana, ukrašena primorskim zelenilom, svetiljkama i klupama) duga je oko tri kilometra u pravcu od Sleme do Sent Džulijansa i prepuna restorana i kafića.

Dobar posao

Ako bi se merilo po prirodnom bogatstvu, u smislu sirovinske baze – na Malti ničega nema dovoljno. Nema vode za piće, pa se ona uglavnom uvozi, nema mnogo obradive zemlje pa ima minimalno voća i povrća. Ima nešto vinograda od koga se pravi čuveno malteško vino i ima odličnog krompira i to dve do tri berbe godišnje, zbog tople klime, ali se on kompletno izvozi u Holandiju zbog izuzetnog kvaliteta i visoke cene koju postižu. A onda Maltežani uvezu jeftiniji krompir koji služe i sebi i gostima.
Ali, još bolja trgovina na relaciji uvoz-izvoz, obavlja se kada je reč o staklu i srebru. Naime, Maltežani su poznati po izvanrednoj izradi filigranskog nakita od srebra i po atraktivnim staklenim predmetima, iako na ostrvu uopšte nemaju te dve vrste sirovina. Naime, srebrnu žicu uvoze iz Nemačke i od nje prave nakit i ukrase, dok sirovinu za staklo uvoze iz Holandije i proizvode čudesne, koloritne predmete.

A na samom kraju te promenade nalazi se, od oktobra prošle godine, restoran “Peperonćino”, što na italijanskom znači “ljuta papričica”. Restoran kao restoran, moglo bi se reći. Ionako ih je na Malti na hiljade. Ali, zanimljivost “Peperonćina” je u tome što je njegov suvlasnik naš čovek – Miroslav Radonjić, nekadašnji pilot Jata. Kako izgleda biznis na Malti iz njegovog ugla? I otkud pilot u hotelijerstvu?

U razgovoru za Magazin Biznis Miroslav Radonjić kaže da je kao pilot u Jatu, kao kapetan i instruktor radio od 1978. do 1992. godine.

– U proleće te 1992. godine, kad su u bivšoj Jugoslaviji već počela previranja, jedan prijatelj me je pozvao da radim za Er Maltu jer su im bili potrebni piloti. Ni sada ne znam šta je bilo presudno da se odlučim. Motiv čak nije bio ni novac, jer su plate u Jatu tada bile veće od ovih na Malti. Pre će biti da je to je za mene bio izazov, i odlučio sam da dođem. Bilo je to pred samo uvođenje međunarodnih sankcija Jugoslaviji, krajem maja. U Er Malti sam radio do kraja 2003. godine, a onda im više nisu bili potrebni strani piloti. Kad sam već bio “na ovom terenu” otišao sam u Tunis da radim kao kapetan u njihovoj vazduhoplovnoj kompaniji i tamo sam ostao godinu i po dana. A onda sam se opet vratio na Maltu jer je trebalo da Aviogeneks kupi jedan avion. To nije realizovano i u međuvremenu se ukazala mogućnost da se ovaj restoran uzme u zakup – ispričao nam je gospodin Radonjić ovoga leta, na Malti.

Istorija

Najpoznatiji deo malteške istorije odnosi se na 16. vek i osnivanje reda vitezova Svetog Jovana Krstitelja. Naime, predstavnici bogatih evropskih porodica, tadašnje aristokratije, organizovali su se da odbrane Maltu od nadiranja Turaka. Predvođeni Velikim majstorom (glavni među vitezovima) Žanom de la Valetom, uspeli su da odbrane ostrvo 1565. godine. Tako je Valeta dobila naziv po glavnom vitezu i postala je glavni grad ostrva. Danas grad ima 90.000 stanovnika, divne zgrade sa neobičnim balkonima (izbačenim pola metra iz čeonog zida) u raznim živopisnim bojama i geometrijski pravilno izvedene ulice od kojih se gotovo svaka upravno spušta do obale.
Specifičnost Malte jeste da sve do pre nekoliko godina nisu postojali nazivi ulica, već su kuće imale samo imena – London, Rosa, Podnevno sunce, Sreća, Nebo… Ime može biti i po onome ko u kući živi ili po svecima. Poštanskih brojeva nije bilo, pa je bilo dovoljno da se napiše ime grada i ime kuće i da pošiljka stigne.  

Posao na Malti za strance podrazumeva samo partnerski odnos sa nekim ko ima njihovo državljanstvo, pa je tako i došlo do partnerstva u odnosu 50 : 50 odsto sa malteškim državljaninom. “Peperonćino” je restoran hrane i pića u kojem se služi malteška i mediteranska hrana. Ima li zarade u tom poslu?

Ima, kaže gospodin Radonjić, ali podseća da je ovo samo početak jer je potrebno da restoran radi bar godinu dana da bi se videli pravi efekti.

– Na Malti se dosta razlikuje poslovanje u ugostiteljstvu od poslovanja u Beogradu. Na primer, dok je u Beogradu mala zarada na hrani a veća na piću, na Malti je obrnuto. Na hrani se zaradi 70 odsto prihoda a na piću 30 odsto. Ideja sa našim restoranom je da privučemo Maltežane kao stalne goste, a ne samo turiste. I već imamo stalne goste. Služi se mediteransko-francuska kuhinja, sveža riba, ima svih vrsta mesa, posebno bifteka, koji je ovde omiljen. Za Maltežane je bitan kvalitet hrane, ali i količina. Oni najviše vole da jedu testa sa raznim prelivima, sa mesom i stekove. I to u velikim količinama.

Za organizaciju posla u “Peperonćinu” brine menadžer Igor Stevanović, Beograđanin koji je nekada igrao fudbal na Malti, odlično govori malteški i oženjen je Maltežankom. Tako “Peperonćino” već stiče imidž restorana u kojem je vrhunska usluga, kvalitetna hrana i sve to uz pristojne cene. Jer, kao turistička Meka, Malta ima i visoke cene. Pristojniji ručak za jednu osobu nije moguć bez 20 evra. Ako se zna da od svake ugostiteljske usluge i država dobije svoj deo, onda je jasno kako se mogu puniti budžeti na “pustom” ostrvu čija je glavna privredna grana – turizam.

Radojka Nikolić