Десет највећих малопродајних ланаца држи 55 одсто тржишта. Просечни рачун у малопродаји на нивоу Србије 450 динара, у Београду 600 динара
Тржиште малопродаје у Србији није засићено и постоји још много простора за нове инвестиције и отварање радних места што омогућава поједностављена и убрзана процедура оснивања привредних субјеката. Највеће препреке које препознају већ присутни трговински ланци јесу ниска куповна моћ становништва и мањак простора за отварање нових малопродајних објеката.
То су кључни налази прве фазе секторске анализе тржишта малопродаје хране, пића и дуванских производа у Републици Србији, коју је израдила Комисија за заштиту конкуренције у сарадњи са НАЛЕД-ом и представила је 29. маја у Скупштини града Београда. Председник Комисије, др Милоје Обрадовић, нагласио је важност анализе са становишта заштите конкуренције.
– Замислите ситуацију у којој у вашем граду хлеб, млеко и друге прехрамбене производе можете купити само у једном или неколико ланаца који одлучују шта ће вам и по којој цени понудити. Комисија, у чијем је мандату пуна примена Закона о заштити конкуренције, има за циљ да спречи баш овакве ситуације и да, обезбеђивањем равноправних услова за све, потенцијалним корисницима услуга пружи могућност избора, што води ка нижим ценама и квалитетнијим производима. Баш ту лежи одговор на питање зашто је важно да знамо и пратимо шта се на тржиштима дешава, ко су учесници, колико их има, под којим условима послују и како се понашају – констатовао је др Обрадовић.
Резултати анализе показују да највећих 10 малопродајних ланаца учествује са 55 одсто у укупном промету у малопродаји док сви остали учесници појединачно имају мање од један одсто тржишног учешћа. Према нивоу прихода, највеће учешће имају Делезе (21 одсто) и Меркатор/ИДЕА, Меркатор С и Рода (16 одсто). Преосталих осам великих ланаца појединачно држе мање од 3,5 одсто. На скупу је констатовано да се може очекивати долазак нових играча, али и да је потребно решити бројне изазове на тржишту.
– Неопходно је да унапредимо промоцију теме конкуренције и њене важности за привреду и грађане и да на прави начин представимо значај прописа у овој области и обезбедимо њихову доследну примену. Такође, потребно је и да унапредимо прописе који регулишу надлежности инспекцијских органа у домену контроле безбедности и квалитета хране и поштовања рокова плаћања где постоји много мањкавости.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Процена штета путем апликације
- Подршка развоју пољопривреде
- Нови кампус Интернационалне школе у Београду
- Бритaнци зaинтeрeсoвaни зa улaгaњa у Србиjи
- EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (2): Како су прeдузeтници постали мaгoви мaркeтингa
- Следећи број Економетра излази 3. јула 2018.
