Premda je inflacija pozitivna već određeni broj kvartala, povećanje cena ne beleži primetniji porast, smanjujući potrebu centralnih banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) da značajnije zatežu uslove.

Našu prognozu inflacije u regionu CIE smanjili smo sa 2,6 na 2,4 odsto od početka godine i predviđamo mogućnost dodatnih smanjenja. Fiskalni bilansi takođe su se značajno poboljšali protekle godine:
Hrvatska, Srbija, Slovenija i Češka Republika su zabeležile suficite, dok smo, osim Mađarske i Rumunije, u svim zemljama takođe videli poboljšanja fiskalnih deficita. To ne samo da poboljšava procenu rizika, već i smanjuje bruto potrebe za finansiranjem, ublažavajući pritiske koji dolaze od primarnih tržišta državnih hartija od vrednosti.

Aktivnosti izdavanja mogle bi da ostanu na prilično niskom nivou ove godine, osim u Hrvatskoj i Mađarskoj, gde visok nivo otkupa i relativno niski gotovinski bilansi povećavaju potrebu za izdavanjem.

U Srbiji, niska inflacija i jak dinar takođe su stvorili priliku za NBS da realizuje još jedno, unekoliko iznenađujuće smanjenje stope na tri procenta. Opšte uzev, ovi potezi utiču na smanjenje nominalnih prinosa u CIE. U pogledu spredova, solidni osnovni pokazatelji govore u prilog stabilnoj razlici u odnosu na nemačke državne obveznice u dolazećim kvartalima.

Opšti pad u bruto potrebama za finansiranjem prvenstveno može da se pripiše veoma povoljnim fiskalnim bilansima za proteklu godinu. Hrvatska naročito ima mnogo niže bruto potrebe za finansiranjem ove godine, jer je na kraju 2017. godine zanovila više od 1,5 milijardi EUR u 15M hartijama od vrednosti, zbog čega je potreba za otkupom manja za skoro tri odsto BDP-a za ovu godinu (što naravno mora da bude pokriveno sledeće godine). Rumunija je u februaru već izdala dve milijarde EUR na međunarodnim tržištima, sa dodatnih 252 miliona EUR na lokalnim tržištima, dok bi Srbija mogla da nastavi svoju politiku neizdavanja na međunarodnim tržištima (uprkos tome što se to planira), pošto je jednu milijardu dolara koja dospeva u četvrtom kvartalu 2018. godine lakše pokriti višim gotovinskim bilansom i budućim prihodima od privatizacije, koji potiču iz projekta Aerodroma Beograd (inicijalna uplata u vrednosti od 419 miliona EUR u septembru i 4,4-15,1 miliona EUR godišnje u naknadama tokom 25 godina).

Kada je reč o faktorima koji utiču na ponudu i potražnju u Srbiji, aktivnosti emisije HoV u prvom kvartalu 2018. bile su prvenstveno usmerene ka zanavljanju hartija u lokalnoj valuti, a najvažnija novina na tržištu bilo je uvođenje petogodišnjih i desetogodišnjih dinarskih benchmark hartija od vrednosti (poslednja 10-ogodišnja dinarska hartija je izdata u oktobru 2014. godine). Prinos na 10-ogodišnju obveznicu na poslednjoj aukciji 3. aprila bio je 5,17 odsto, 18 baznih poena niže u odnosu na prvu aukciju u februaru. U drugom kvartalu 2018. godine, kalendar aukcija pokazuje da će se Uprava za javni dug uglavnom usredsrediti na reotvaranje emisije petogodišnjih (do 55 milijardi RSD) i desetogodišnjih (do 30 milijardi RSD) dinarskih hartija od vrednosti, dok će devizne aukcije, planirane na nivou od 324 miliona EUR, biti diverzifikovanije u pogledu datuma dospeća. U narednom periodu očekujemo da se zadrži slična praksa emisije i nastavi sa svim aktivnostima koje za cilj imaju forsiranje dugoročnijeg kraja krive prinosa. Najzanimljiviji događaj biće finansiranje jedne milijarde evroobveznica u dolarima, koje dospevaju u četvrtom kvartalu 2018. godine, pošto je još uvek nejasno da li će država pokušati da iskoristi povoljne uslove i izađe na međunarodna tržišta ili će ostati pri aktuelnoj strategiji smanjivanja eksternog dela javnog duga. Vidimo da je emisija evroobveznica opet planirana u budžetu za 2018, ali iskustvo u proteklih nekoliko godina pokazuje da Srbija obično preskače izdavanje, uprkos usvojenom planu finansiranja.

Na strani potražnje očekujemo da će zanimanje stranih investitora i dalje biti veliko, pošto niži, ali još uvek atraktivni prinosi na domaće i međunarodne hartije od vrednosti, praćeni stabilnom inflacijom, povoljnijim fiskalnim rezultatima i pozitivnim tonovima koji dolaze iz agencija za ocenu kreditnog rejtinga, predstavljaju faktore podrške opštoj potražnji srednjoročno gledano. Što se tiče lokalnih banaka, očekujemo njihovu uobičajenu dinamiku na lokalnom tržištu obveznica.

Ostali faktori ponude i potražnje u Srbiji

Nakon što je NBS iznenadila tržišta smanjenjem referentne kamatne stope na tri procenta u aprilu, očekujemo da ton monetarne politike ostane nepromenjen tokom godiine, pošto su trenutne niže rate inflacije (u februaru, indeks potrošačkih cena je iznosio 1,5 odsto međugodišnje i nalazio se na donjoj granici ciljnog koridora) uglavnom posledica efekta niže baze, a ne manjka potražnje. Samim tim, ne očekujemo dodatnu podršku za porast prinosa sa strane monetarne politike. Takođe, očekujemo da će se inflacija postepeno ubrzati u drugoj polovini godine, kako efekat baze bude počeo da nestaje.

Što se tiče ostalih faktora, važan momenat za 2018. jeste ugovor o 25-godišnjoj koncesiji Aerodroma Beograd, potpisan u martu, koji bi Srbiji trebalo da donese do 1,5 milijardi EUR, od čega bi država mogla da dobije oko 419 miliona EUR u vidu inicijalne uplate tokom septembra ove godine i 4,4-15,1 miliona EUR godišnje u naknadama. Takođe, Uprava za javni dug najavila je određene operacije otkupa na domaćem tržištu, ali nikakvi detalji još uvek nisu dostupni. Još jedan važan faktor jeste očekivan postepeni porast benchmark prinosa u USD i EUR (hartije u USD su benchmark za dinarske hartije).

S obzirom na sve to, očekujemo da će se prinos na srpske dinarske hartije sa dospećem 2023. kretati ka 4,5 procenta tokom godine, uz pritisak da povećanje eventualno bude i veće zbog kretanja benchmark prinosa, dok bi spredovi trebalo da ostanu relativno nepromenjeni. Očekujemo da naše prognoze za benchmark prinos prebacimo na novouvedenu desetogodišnju dinarsku obveznicu, od našeg sledećeg izveštaja o obveznicama.