“Rezultati u pogledu BDP-a u prva tri kvartala bili su nešto niži od očekivanih, sa prosekom na nivou od 1,5 odsto međugodišnje, što je posledica negativnih jednokratnih efekata vremenskih uslova u sektorima poljoprivrede i energetike.

Inflacija je nastavila da se kreće u okviru ciljnog koridora NBS, ali su jak dinar i bolji fiskalni rezultati naveli centralnu banku da neočekivano smanji referentnu stopu na 3,50 odsto. Fiskalni rezultati u prvih devet meseci su iznad svih očekivanja, jer je Srbija zabeležila suficit umesto planiranog malog deficita (bolja naplata na prihodnoj strani). Prinosi na obveznice su zabeležili pritiske u pravcu smanjenja, podržane boljim fiskalnim izgledima, većim interesovanjem stranih investitora i jačim dinarom”, podsećaju analitičari Erste grupe u izveštaju o makroekonomskoj perspektivi.

Oni predviđaju da će se u narednom periodu rast BDP-a postepeno ubrzavati, a kretanje rasta će uglavnom podržavati rastuća domaća tražnja, dok bi neto rezultati izvoza mogli da poprime neutralniju ulogu, jer će veća domaća tražnja izvršiti pritisak na stranu uvoza. Prognozuoni su korigovali sa 2,1 odsto međugodišnje na 1,8 odsto međugodišnje u 2017. godini, uz očekivano ubrzanje do 2,9 odsto međugodišnje u 2018. godini. 

Prosečna inflacija u periodu januar–novembar 2017. godine je iznosila 3,2 odsto međugodišnje i time se pomerila malo iznad sredine ciljnog koridora NBS od tri odsto +/-1,5 pp. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena bez hrane i energije) ostala je stabilna, krećući se oko dva odsto međugodišnje. Prema prognozi, ukupna inflacija bi u narednom periodu mogla da se postepeno povećava zbog bržeg rasta domaće tražnje, pritisaka na strani troškova vezanih za bolja kretanja na tržištu rada i rast zarada, nešto slabijeg dinara i slabljenja efekta baze.

Što se tiče kursa dinara, analitičari smatraju da će on do kraja godine ostati uglavnom stabilan u zoni od oko 119-120 dinar za evro, pri čemu je verovatniji gornji deo tog koridora do kraja godine, kojim će se upravljati povremenim intervencijama NBS. U 2018. godini predviđaju da će dinar postepeno da se pomera ka nivou od 121,5 dinara za evro.

U narednoj godini očekuju i da će referentna stopa ostati nepromenjena, ali i da će fiskalna politika poprimiti ekspanzionističkiji ton, pa predviđaju kretanje deficita ispod jedan odsto BDP-a. Uprkos boljim trenutnim fiskalnim podacima, preostalo je još puno toga se uradi na srednjoročnom planu strukturnih reformi (zdravstvo, penzijski sistem, tržište rada, državna preduzeća, itd.), kažu iz Erste grupe.