Nema više zaduživanja da bi se finansirale plate i penzije, već da bismo ulagali u gradnju autoputeva, mostova i železnice. Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije smanjeno je za četiri godine skoro 20 odsto, a plan Uprave za javni dug je da se spusti na nivo od oko 47 odsto do kraja 2022. godine. Srpske obveznice ponovo privlače strane investitore
Ana Tripović
Srbija se zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, gradnju autoputeva i mostova i železničku infrastrukturu, a ne kao pre nekoliko godina kada je taj novac koristila za finansiranje plata i penzija. Druga vrsta zaduživanja služi za otplatu skupih starih dugova, pa smo tako ove godine otplatili više od 1,6 milijardi dolara obveznica emitovanih 2011. i 2013. godine. Uspeli smo da spustimo javni dug, koji iznosi oko 23,9 milijardi evra, na nivo od 51,9 odsto BDP-a. Cilj Uprave za javni dug jeste da se na kraju 2022. godine on smanji na 47,2 odsto BDP-a.
Ovim rečima je Ana Tripović, v.d. direktora Uprave za javni dug, objasnila za Magazin Biznis šta su osnovni ciljevi ustanove na čijem je čelu. Sa Anom Tripović razgovarali smo i o nedavno održanoj emisiji evroobveznica i njenom značaju za budžet Srbije, daljem planu zaduživanja države, kao i o tome koji strani investitori su najviše zainteresovani za naše hartije od vrednosti i da li nam preti kriza u slučaju rasta kamata. Prema njenim rečima, na smanjeno učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu uticale su visoke stope privrednog rasta, niska i stabilna inflacija, uravnotežene javne finansije i sveukupne mere fiskalne konsolidacije koje sprovodi Vlada Srbije.
– Pozitivna ekonomska kretanja su dovela javni dug na nivo od 51,9 odsto BDP-a sa tendencijom daljeg smanjenja. Približavamo se zoni koja pruža bezbednost od fiskalne krize u slučaju globalnih recesionih kretanja. Na kraju 2015. javni dug iznosio je 70 odsto BDP-a, a zahvaljujući fiskalnim i strukturnim merama on je tokom 2016. i 2017. značajno smanjen. Tokom 2018. brzina smanjenja učešća javnog duga u BDP-u bila je veća od projektovanog, pa je na kraju decembra iznosio 53,6 odsto – ističe Ana Tripović.
Foto: Tanjug/R. Prelić
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- MEĐUNARODNA KONFERENCIJA BEOGRADSKE BERZE “UPGRADE IN BELGRADE 2019”: Bez većih domaćih i javnih investicija, nema bržeg privrednog rasta
- DESET GODINA POSLOVANJA „GASPROMNJEFTA” U SRBIJI: Do 2025. godine NIS investira još 1,4 milijarde evra
- WOLFRAM SENGER-WEISS, CEO KOMPANIJE GEBRÜDER WEISS: Očekujemo rast poslovanja u Srbiji
- STRATEŠKO ŠIRENJE POSLOVANJA NIS-a U RUMUNIJI: Naftu vadimo u Rumuniji, a prerađujemo u Srbiji
- ODRŽAN BALKAN BIZNIS FORUM 2019 „OD DAVOSA DO BEOGRADA”: Kako da se ponašate i mislite kao lider
- BIZNIS DODATAK: TRENDOVI I IZAZOVI U KOMUNIKACIJAMA I MARKETINGU
- DIGITALNI VODIČ: Džepni uređaj umesto prevodioca
- POSLOVNA SAZNANJA: Život – jedini pravi
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2019.
