Глумица и певачица Ана Софреновић сматра да човек, без обзира на околности, мора да преузме много више одговорности за живот који живи. Такав став јој је отворио пут до Уметничког центра за креативан и едукативан рад са професионалним уметницима и аматерима

Професионални пут Ане Софреновић, уметнице специфичне глумачке појаве и певачког умећа, почео је средином деведесетих година прошлог века, после завршетка студија на Факултету драмских уметности у Београду. Представа „Кабаре“ у Позоришту на Теразијама била је „ватрено крштење” младе глумице, а прича се наставила представама у Југословенском драмском позоришту, Београдском драмском позоришту, Битеф театру… Тада је уследила и њена филмска каријера остварењем у филму „Убиство с предумишљајем“, а имала је срећу да још тада сарађује са нашим сјајним редитељима попут Пурише Ђорђевића, Горана Паскаљевића, Милоша Радовића…

– Онда је дошла 1999. година у којој сам доживела своју највећу срећу и постала мајка, али и једну од највећих траума у свом досадашњем животу – бомбардовање. Убрзо сам се са породицом преселила у Лондон и свој живот покушала да наставим у једној сасвим другачијој средини. У Енглеској сам највише играла на телевизији и сама чињеница што сам се нашла у средини у којој влада толико велика конкуренција и у којој се све одвија много већом брзином, колико је учинила да се у једном тренутку осетим веома несигурном, толико је допринела и да ојачам, научим и сагледам много јасније своје квалитете – каже Ана Софреновић за Економетар.

Остати на површини

Оно што јој је читаво искуство донело, пре свега, а то је за њу и данас најбитније, јесте размишљање ван устаљених оквира, или како Енглези сјајно кажу „thinking outside box”… Истиче да дубоко верује да када се човек измести из средине у којој је одрастао и у којој му је мање-више све познато, другачије и негде много боље сагледава себе и, најважније, ако истраје у томе, савлада многе своје страхове и научи да се са њима много боље носи, што самим тим доприноси да боље искористи све своје квалитете.

Опширније у штампаном издању