Пошто је изучио занат и добио мајсторско писмо, Драган Ранђеловић се припрема да преузме радњу последњег нишког сарача Хранислава Перића

На Обилићевом венцу у центру Ниша, пажњу привлачи једина сарачка радња у овом граду. Стари занати изумиру, а поготову нестају занати за чијим производима опада интересовање, јер се они лакше производе индустријски. Када се одлучио за сарачки занат, Нишлија Драган Ранђеловић није ни сањао да ће овај град много година касније покренути акцију запошљавања кроз оживљавање заборављених заната. Једноставно, од малена је волео да се петља око израде каишева и других предмета од коже, а како нам рече, човек мора да воли тај посао, али и да гаји велику љубав према животињама, посебно према коњима за које прави прибор.

Знајући за ту његову љубав, 1992. године комшија га је довео у радњу свог пријатеља Хранислава Перића. Драган је имао осамнаест година и био је на почетку свог професионалног избора. Убрзо је Удружење занатлија Ниша расписало конкурс за обуку за старе занате. Драган се јавио на конкурс, завршио обуку код мајстор Хранислава и добио уверење и мајсторско писмо.

– Кад сам почео обуку, многи су ми говорили да од мене неће бити ништа зато што сам левак. Али, дан за даном, година за годином и ја постадох мајстор. До 1996. године сам радио код мајстор Хранислава, а онда сам наставио код куће, више за своје потребе. Сада се мајстор разболео и не може више да ради, па се спремам да преузмем радњу. Треба само да се региструјем и да ми град дозволи да наставим посао у овом локалу који припада граду. Надам се да неће бити проблема, јер се у Нишу води акција запошљавања отварањем радњи старих заната. Уосталом, зашто би град остао без мајстора, ово је једина сарачка радња у Нишу, каже мајстор Драган.

Опширније у штампаном издању