Učesnici panela prof. Milojko Arsić i Zoran Petrović sa moderatorkom Amalijom Pavić
Uprkos globalnoj krizi izazvanoj geopolitičkim dešavanjima i pandemiji, Srbija je, nošena visokim ekonomskim rastom od 7.5 odsto prošle godine, i dalje zadržala privredni rast koji je viši od proseka EU ocena je učesnika panela održanog 7. septembra, na temu „Poslovanje u krizi – makroekonomski pogledi“. U narednom periodu srpska privreda suočiće se sa izazovima poput kontrole i zauzdavanja inflacije, energetskom krizom, ali i sa prelivanjem problema sa kojima se suočava EU koja je Srbiji najveći investitor i spoljnotrgovinski partner sa oko 60% trgovinske razmene. U tom svetlu, istaknuto je da se očekuje nastavak monetarnih mera koje će kao posledicu imati rast cene zaduživanja, pa period „jeftinog“ novca ostaje iza nas.
Imajući ove izazove u vidu, Stefan Lazarević, predsednik Američke privredne komore istakao je da će fokus AmCham-a u periodu pred nama biti reformski procesi koji mogu brzo da dovedu do modernizacije društva i značajnijeg unapređenja poslovne klime u Srbiji. “Ovo je prvi jesenji događaj koji nam daje osvrt na procene makroekonomskih kretanja, uticaja inflacije na privrednu aktivnost, izglede kretanja troškova finansiranja, ali smo dobili i važne inpute za preporuke mogućih pravaca ekonomske politike Vlade Republike Srbije za smanjivanje negativnih efekata na lokalnom nivou.” – izjavio je Lazarević.
Dodatno, istakao je da se nada da će AmCham sa novom Vladom intenzivno raditi na nastavku digitalne transformacije države i privrede, sprovođenju agende za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, daljem unapređenju zdravstva, kao i regionalnim poslovnim integracijama, kroz inicijative poput Otvorenog Balkana.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke kao jedan od ključnih problema za privredu navode inflaciju i očekuju nastavak inflatornog perioda na kratak rok. Panelisti su komentarisali procene Evropske Komisije (EK) da će Srbija ovu godinu završiti sa inflacijom od 11,5%, a iduću na oko 8%. Kada je reč o prognozama rasta BDP-a, EK za Srbiju predviđa rast od 3% i tu Srbija stoji malo bolje od proseka EU (2,7%) za ovu godinu, a očekivanja za narednu su opet u korist Srbije koja cilja 2,5% u odnosu na 1.5% EU. Jako veliki broj faktora utiče na ovakve procene EK te u tom smislu kretanja u budućnosti treba sagledavati uzimajući u obzir aktuelna globalna dešavanja.
Što se tiče fiskalne pozicije, prilivi u budžet su na dobrom nivou naročito od PDV-a i kao posledica mera e-fiskalizacije, ali su sa druge strane veliki izazovi na strani uvoza energenata. Ako poredimo Srbiju sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope, Srbija je umereno zadužena. Sa dugom od blizu 60% BDP-a, nalazi se iza Slovačke, Slovenije, Mađarske i Hrvatske. U tom kontekstu, a pri izboru javne potrošnje, važno je da država nastavi da investira u velike infrastrukturne projekte, kao i da nastavi sa opreznom fiskalnom politikom kako se javni dug ne bi dalje povećavao, a u skladu sa namerama najnovije fiskalne strategije Vlade Republike Srbije. Ukoliko mere države za suzbijanje negativnih efekata krize budu neophodne za pomoć privredi i stanovništvu, preporuka panelista je da ovoga puta budu targetirane, kako se ne bi pravili veliki budžetski izdaci.
