Породица Радовановић из Јасиковца потпуно самостално освојила технологију производње козјег сира с маслиновим уљем

Да мука може да натера човека да се прихвати посла о којем никада није ни сањао, одлично показује пример породице Радовановић из Јасиковца, у Белановици. Четворочлану породицу високообразованих људи, оца Слободана Банета, мајку Наду и синове Мирка и Марка “транзиционе околности“ усмериле су у производњу козјег сира у маслиновом уљу чије мале количине стижу до најексклузивнијих београдских локала.

Родитељи, економисти изгубљених радних места, и синови, дипломци без посла, могли су у једном тренутку да ударе главом о зид и оплакују злехуду судбину каква није мимоишла хиљаде наших сународника. Могли су али, срећом, нису. Неизвесну будућност егзистенције узели су у своје руке, продали 35 оваца и трактор и упутили се у Аду, код чувеног узгајивача алпских коза, Мађара Кочиша. Пре два и по месеца у савршено уређено породично домаћинство, по изгледу достојно туристичког проспекта који велича лепоту Качерског краја, стигле су 23 умиљате алпске козе око којих се свила цела породица.

Озбиљне припреме

Њиховом доласку претходиле су озбиљне припреме које су подразумевале опремање простора у којем ће се прерађивати млеко и правити сир, а то захтева савршену хигијену и врхунску опрему. Стари вајат је добио нову намену, постао је права лабораторија са најсавременијим лактофризом, дупликатором за кување млека, пресама, коморама… Што се тиче технолошког поступка добијања ексклузивног сира, то је за Радовановиће представљало прави изазов. У тајне справљања улазили су корак по корак, уз литературу и рецепте са сајтова.

– Определили смо се за алпске козе зато што нису захтевне и млечније су од домаћих – каже Бане Радовановић. – Такође, немају интензиван мирис. То су све особине које им одређују цену, наравно, знатно вишу од стандардних равничарских примерака.

Пре него што су се одомаћиле на имању Радовановића, козама је урађена анализа крви, као и измузака, како би се елиминисала могућност маститиса. Тек када су добиле “зелено светло“ стручњака, почео је посао у који је породица ушла пионирски, али храбро.

– Дневно помуземо око 50 литара млека, а за килограм сира треба бар 10 литара – објашњавају домаћини. – Никако немамо намеру да се упуштамо у производњу већих количина сира. Желимо да обезбедимо врхунски квалитет, и то ценом која ће бити прихватљива пробирљивој и богатој клијентели.

Опширније у штампаном издању