Све банке улажу милионе у дигитализацију. Комбанк покушава да развије добре, вредне производе који су једноставни за употребу, као што је „Комекеш“. То је права дигитализација
Александер Пикер
Ако питате људе да ли им треба још новца, скоро нико неће рећи да му не треба. Улога банке, како је ја видим, требало би да буде како у пружању добрих савета тако и у пласирању одговарајућих финансијских производа, уместо да само продаје профитабилне готовинске кредите – каже Александер Пикер, председник Извршног одбора Комерцијалне банке АД Београд, одговарајући на наше питање о томе који банкарски производи доносе највећи профит.
У разговору за Економетар први човек највеће домаће банке подсећа да ће се последице губитака из прошле године пренети и на 2016. годину због исправки вредности, те да се позитивно пословање Комерцијалне банке може очекивати тек у 2017. години. Али, у свему томе, најважније је да је банка сачувала поверење клијената, да у овој години остварује вишу оперативну добит него 2015. и да успешно уводи дигитално банкарство, истиче Пикер.
• Како оцењујете прилике на банкарском тржишту Србије, сада, крајем 2016. године?
– Банкарско тржиште Србије је добро развијено, гледано из перспективе, рецимо, Немачке с краја прошлог миленијума. Клијенти у Србији – физичка лица, мала и средња предузећа и јавна предузећа су мање-више задовољни понудом, зато што су задовољене основне потребе. Ипак, свет се и даље окреће и јављаће се нове потребе. Стално нас изненађује брзина развоја. Познато је да је, у тренутку када су персонални рачунари били тек у повоју, пре отприлике 40 година, ИБМ проценио да на тржишту постоји потреба за неколико стотина таквих рачунара! Данас, међутим, многи људи имају бар два персонална рачунара, а од тога је један „рачунар“ њихов мобилни телефон. Зато ће се можда потреба за модерним банкарством у Србији појавити и брже него што можемо да замислимо. Прилике постоје у сваком тренутку и на сваком тржишту. Изазов је у томе да их приметите и искористите.
• Шта недостаје српском банкарском тржишту?
– Дигитално банкарство је следећа фаза развоја банкарства. У Европи је оно већ развијено а у САД још више. Шанса за српско банкарство је да прескочи класично банкарство и да одмах иде на развој дигиталног банкарства. Јер, банкарство треба да се развија према потребама клијената. Она банка која стекне поверење клијената има шансе да се најбрже и највише развија. Читаво друштво почива на интернет, електронском и дигиталном пословању и била би велика грешка за банке да не размишљају у том правцу.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЕНРИКО ВЕРДОША: Како се заштитити од раста каматних стопа
- Позив предузетницима да више користе лизинг
- СЛОБОДАН ВЕЉКОВИЋ: Чинимо све да се повећа број осигураних предузетника
- Јачају традиционалне везе двеју привреда
- Најбоља решења у области дрвне индустрије
- Бесплатни савети за управљање фирмом
- Све више грађана заинтересовано за животно осигурање
- Следећи број Економетра излази 6. децембра 2016.
