Budućnost srpskog izvoza u Britaniju biće u tesnoj vezi sa softverom i računarima, auto-delovima i hemikalijama. Nažalost, tokom mog boravka u ovoj zemlji primio sam predstavnike nekoliko firmi koji nisu bili zadovoljni svojim iskustvom ovde. Naravno, neke od primedbi bile su vezane za proces privatizacije
Aleks Bruks
Robna razmena između Srbije i Velike Britanije na kraju 2010. godine još nije dostigla nivo pre krize. Na kraju 2008. godine ona je iznosila 433 miliona dolara, dok je na kraju prošle godine jedva dostigla 370 miliona dolara. Odgovor na pitanje kada će međusobna saradnja dostići pretkrizni nivo ne zna ni Aleks Bruks, šef trgovinskog odeljenja Velike Britanije. U šali priznaje da kad bi bio sposoban da precizno predvidi taj trenutak – verovatno bi bio i mnogo bolje plaćen.
– Ali siguran sam da će sa ekonomskim oporavkom obe zemlje, daljom liberalizacijom trgovine sa Evropskom unijom, ali sa povećanim interesovanjem obe vlade o značaju spoljne trgovine i investicija, naši ekonomski odnosi biti postavljeni na novi nivo.
• Iako se robna razmena naše dve zemlje pre krize iz godine u godinu povećavala, ostaje deficit na našoj strani. Kako ga smanjiti?
– Nije na meni da sugerišem na koji način vi to možete da uradite, ali ja vidim nekoliko stvari koje je važno unaprediti. Prva se odnosi na konkurentnost. Prepreke za poslovanje koje su identifikovane, na primer, u „Beloj knjizi” Saveta stranih investitora i NALEDovoj „Sivoj knjizi” trebalo bi da budu otklonjene. Važna je i promocija izvoza. Vlast, poslovni ljudi i diplomate zajedno treba da rade i pomognu agenciji SIEPA da osmisle načine osvajanja novih tržišta, uključujući i Veliku Britaniju.
Opširnije u štampanom izdanju
