Kada je Ajfelov toranj sagrađen, kao tada najviša građevina na svetu, mnogi Parižani su ga smatrali ruglom koje treba ukloniti. Danas je ovaj toranj jedna od znamenitosti Pariza i godišnje ga poseti više od pet miliona ljudi

Ove godine 31. marta navršiće se 131 godina od kada je u Parizu završen Ajfelov toranj, tada najviša građevina na svetu. Metalni toranj visine 300 metara, planiran je u prvo vreme samo kao eksponat, ujedno i glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu kojom je obeležena 100. godišnjica Francuske revolucije. Kada je toranj sagrađen, mnogi Parižani smatrali su ga ruglom koje treba ukloniti. Posle dvogodišnje gradnje, inaugurisan je 31. marta, a svečano je otvoren 6. maja 1889. Od te godine do danas je verovatno najpoznatiji simbol Pariza. Godišnje ga poseti više od pet miliona ljudi.

Ime je dobio po inženjeru Gistavu Ajfelu (1832-1923) koji je predvodio tim stručnjaka, a prethodno se istakao kao graditelj mostova i vijadukta na železnicama, kao imetalne konstrukcije za Kip slobode.

Na najvišem spratu, odakle se pruža pogled na Pariz i okolinu, smeštena je i replika Ajfelove kancelarije, a tu je i njegova voštana figura. Priča se da je u jednom od restorana svakodnevno ručao poznati francuski književnik Gi de Mopasan, ne zato što mu se to mesto sviđalo, već navodno zato što je to bilo jedino mesto u Parizu “odakle ne vidi toranj”. Gi de Mopasan je, naime, pripadao bloku pisaca i umetnika koji su se protivili izgradnji tornja.

Visoki gvozdeni toranj, iako predstavlja poduhvat francuske arhitekture, u vreme nastajanja izazvao je najviše prepirki. Kao što to obično biva u prilikama kad se javno mnjenje i razbuktale emocije razbijaju na dva protivnička tabora tužilaca i branilaca, tako se i Pariz 1887. godine, u vreme početka gradnje tornja, podelio u dve protivničke strane. Održavani su sastanci, skupovi, konferencije, rasprave sa jednom temom – zašto (ne)graditi toranj. Pisma i telegrami, peticije i apeli neprekidno su zasipali vladu.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• RAST ULAGANJA NAFTAŠA U 2019. GODINI: NIS investirao više od 42 milijarde dinara
• NURIJEL RUBINI O OČEKIVANIM GLOBALNIM TOKOVIMA U 2020. GODINI: Mogući su poremećaji, različiti od svega što smo videli u krizi 2008.
• REZULTATI POSLOVANJA AUSTRIJSKE GRUPE U REGIONU ZA 2019. GODINU: Erste grupa povećala operativni prihod za 8,7 odsto
• INOVATIVNI DOMAĆI PROIZVODI EKSKLUZIVNO NA POLICAMA DM DROGERIJA: Podrška domaćim proizvođačima kroz dm inkubator
• SVE UBRZANIJI RAZVOJ ROBOTIKE U SVETU: Humanoidni roboti u svemu oponašaju čoveka
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2020.