Ono što je britanski menadžer doživeo u poznatoj korporaciji koja proizvodi optičke i medicinske instrumente, bez presedana je u korporativnoj istoriji Japana

Kada je Majkl Vudford, posle tridesetogodišnje karijere u “Olimpusu”, gde je počeo kao običan prodavac, prošlog oktobra imenovan na najviši položaj u hijerarhiji, na mesto glavnog izvršnog direktora (CEO) – u poslovnom svetu to je protumačeno kao još jedna potvrda da se japanski biznis otvara i prema strancima.

Primeri da im se prepušta i kormilo korporativnog broda bili su dotle retki. Nogu je prvi povukao “Soni”, dovevši na čelo takođe Britanca Hauarda Stringera, a potom “Nisan”, koji je volan svog automobilskog biznisa prepustio šefu “Nisana” Karlosu Gosnu.

Vudford je imenovanje prihvatio kao krunu karijere. Pre toga, u aprilu, dobio je titulu predsednika i člana Upravnog odbora. Oktobarska promocija mu se zato činila kao dokaz da je sasvim zadobio poverenje članova direktorskog odbora i akcionara bezmalo 100 godina stare firme (osnovana je 1919) i da su mu ruke odrešene da je vodi kako najbolje zna i ume.

Rođen u radničkoj četvrti Liverpula, odrastao u kući bez tekuće vode, Vudford je rano pokazao svoj poslovni talenat. Najbolje su mu išli trgovački poslovi. Zvaničnu karijeru je počeo kao trgovački putnik u Londonu, a onda je njegov talenat 1980. prepoznala firma “Kimed”, koja je distribuirala hirurške i druge medicinske instrumente “Olimpusa”.

Kad je samo posle nekoliko nedelja uspeo da proda endoskopa – instrumenata kojim lekari osmatraju unutrašnjost uha, grla i nosa – za 40.000 dolara, šefovi su počeli da ga posmatraju kao dečka koji obećava.

Opširnije u štampanom izdanju