U planu izgradnja fabrike u Beogradu u kojoj će se praviti kafa i slatkiši, baš kao što je to u Izoli
Grand kafa, “smoki”, čokoladne bananice, svit, zaza, čeri bombonjere i mnogi drugi Štarkovi proizvodi već su u Evropskoj uniji. Jer, dok političari vode pregovore o uspostavljanju zone slobodne trgovine, privrednici pronalaze razne načine da svoju robu plasiraju na evropsko tržište. Tako je i došlo do strateškog partnerstva između Grand kafe i Štarka sa slovenačkom Drogom Kolinskom, u kojoj je Slobodan Vučićević, generalni direktor i vlasnik Grand kafe, istovremeno i izvršni direktor grupacije Droga Kolinska za Jugoistočnu Evropu. Slovenci, pak, imaju 75 odsto vlasništva u ove dve ugledne srpske firme, a samo prošle godine uloženo je oko 100 miliona evra. U ovoj, 2006. godini, u nove mašine i u opremu investirano je osam miliona evra.
Prema rečima Roberta Ferka, direktora Droge Kolinske, oni neće štedeti znanje i novac, jer su srpski proizvodi na slovenačkom tržištu i te kako popularni.
– Najbolje se prodaje “smoki”. Upravo zato ćemo i ovaj proizvod uvrstiti u asortiman hrane za bebe i izvoziti ga u Rusiju. Valjda je on tako popularan zato što ga jugonostalgičari još, po tradiciji, vezuju za detinjstvo. Isto kao što i u Srbiji odlično ide prodaja “kokte” i “argeta” paštete. Zasad su naši poslovni planovi usmereni ka poboljšanju pozicije na srpskom tržištu. Takođe, planiramo da u Beogradu otvorimo jednu fabriku u kojoj će se praviti i kafa i slatkiši, baš kao što je to u Izoli u Sloveniji. Međutim, još je rano o tome govoriti, jer smo trenutno zauzeti izgradnjom fabrike u Bosni i Hercegovini, gde naša pašteta ima jak tržišni udeo – kazao je Ferko novinarima iz Srbije koji su prošlog meseca posetili njegovu kompaniju.
Argeta – sertifikati
Argeta je dobila i nekoliko međunarodnih sertifikata da ispunjava standarde u proizvodnji hrane. Među njima su ISO 9001, ISO 14001 i BRC. Takođe “argeta” spada u jednu od retkih pašteta u Evropi koja ima takozvani HALAL standard. Zlatni EFFIE je nagrada koju je ovaj proizvod dobio za promotivnu kampanju “dobra strana hleba”, a priznanje se dodeljuje za porast udela proizvoda na tržištu, priznanje za ime robne marke i lojalnost kupaca.
I on, kao i većina stranaca koji posluju u Srbiji, ističe da su birokratija i duge procedure za dobijanje dozvola najveća prepreka za poslovanje. Uvođenjem olakšica u ovoj oblasti srpsko tržište može da postane mnogo privlačnije za inostrani kapital, objasnio je Ferko i dodao da Droga Kolinska ima i 80 odsto vlasništva u Palanačkom Kiseljaku.
Jedne srede u septembru (20. septembar), kada su predstavnicima medija iz Srbije otkrivene tajne spremanja “argete”, sa proizvodne linije izlazile su konzerve sa kokošijom paštetom.
Zaposleni u šali kažu da se dani u nedelji u njihovoj firmi ne zovu ponedeljak, utorak ili sreda, već kokošija, jetrena, goveđa, lajt, tuna, junior i ćureća. Za svih sedam dana u nedelji rezervisan je po jedan ukus. Iz hladnjače, u kojoj je temperatura obično od minus 18 do minus 20 stepeni Celzijusovih, izlazilo je sveže kokošije meso koje se potom, takozvanom američkom tehnologijom, odvajalo od kostiju. U smešu se, kako kažu tehnolozi, potom dodaju samo soja i začini.
Zaštita za zrno kafe
Proizvodnja u fabrici je u potpunosti automatizovana, pa tako radnici koji proizvode kafu ne mogu da vide ni jedno jedino zrno. Tajna je u tome što iz magacina, pa do kesice u kojoj se proizvod pakuje, zrno prolazi kroz cevi i mašine, a da ga nijednom ne dodirne ljudska ruka. Tako su greške koje mogu da nastanu ljudskim faktorom u potpunosti eliminisane.
Kako je kazala Ana Žunjanin, brend menadžer, ovaj namaz je na austrijskom tržištu zauzeo čak drugo mesto. U Makedoniji i Bosni i Hercegovini “argeta” je osvojila 45 odsto tržišta, dok u Srbiji na području Kosova i Metohije, čak 60 odsto potrošača najradije bira ovu paštetu. U supermarketima u Švajcarskoj, Rusiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Danskoj, Austriji i Švedskoj može se pazariti ova “dobra strana hleba”. Po ceni je ovaj proizvod skuplji za 10 do 15 odsto, ali u kompaniji smatraju da je potrošač spreman da plati kvalitet.
– Budući da pravimo samo paštetu, u prilici smo da biramo i kupujemo meso vrhunskog kvaliteta – objasnila je Ana Žunjanin.
Barkafe, kokta, voda “tiha”, čokolešnik, čajevi 1001 cvet i asortiman proizvoda za bebe, samo su neki od proizvoda koji nastaju u fabrici u Izoli.
Inače, prošle godine ova kompanija zabeležila je prihode od 234 miliona evra, od čega je “čist” profit bio 34 miliona evra. Grupaciju sa 3.602 zaposlena, čini 27 povezanih preduzeća, od kojih 26 posluju u inostranstvu. Uglavnom u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Švedskoj i Nemačkoj. U ovom obliku, kompanija postoji od maja prošle godine kada su dve uspešne slovenačke kompanije, Droga i Kolinska, ujedinile svoje kapacitete. Prva je osnovana 1964. godine, dok je proizvodnja u Kolinskoj počela još 1908. godine.
A. N.
