Prognoze iz Adiko (Addiko) banke ukazuju na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto u 2017. godini, očekivanje blagog porasta inflacije, umerenog rasta zarada, jeftinije otplata dugovanja i snažniji rast potrošačkih kredita
Ekonomisti Adiko banke u ovoj godini očekuju dalje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije najviše zahvaljujući povećanju investicija zbog poboljšane poslovne klime, povoljnijeg zakonodavnog okvira za investitore i snažnijih izvoznih potencijala, kao i povećanja domaće potražnje. Očekuje se ubrzanje državnih infrastrukturnih projekata i rast lične potrošnje zbog povećane zaposlenosti u privatnom sektoru. Nastavak sprovođenja reformi je ključni faktor za pad javnog duga i potencijal rasta u ovoj godini, navodi se u publikaciji „SEE Economics Quarterly – Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove“ Adiko banke.
Prognoze iz Odeljenja ekonomskih istraživanja banke su umereni rast zarada, jeftinija otplata dugovanja i brži rast potrošačkih kredita. Ima izgleda za nastavak dvocifrene stope rasta izvoza, zahvaljujući privrednom rastu evrozone iznad trenda od 1,7 do 1,8 odsto, investicijama u izvozno orijentisane sektore i pojačanom fokusu banaka na kreditiranje izvoznika. Ubrzanje rasta uvoza zbog viših cena sirovina i jačanja domaće potražnje će verovatno dovesti do smanjenja pozitivnog doprinosa neto izvoza ukupnom rastu BDP-a.
Ekonomski rast u 2017. bi mogao biti i veći u slučaju veće potražnje iz inostranstva, daljeg povećanja domaće potražnje, fiskalne ekspanzije i infrastrukturnih projekata, ukoliko poljoprivredna sezona ne bude ugrožena, procene su Adiko banke.
Negativni rizici uglavnom proizilaze iz restriktivnije monetarne politike američkih Federalnih rezervi, političkih rizika u EU i slabije trgovinske razmene u regionu.
Uz političku stabilnost i napredak u pregovorima sa EU, kao i snažnije restrukturiranje javnih preduzeća i jaču fiskalnu konsolidaciju, očekivano je dalje podizanje rejtinga u toku 2017.
Posle dugog perioda niskih stopa, inflacija je nedavno ušla u ciljani raspon Narodne banke Srbije (NBS). Inflatorni pritisci su ponajviše prouzrokovani rastom cena nafte i prehrambenih proizvoda usled nepovoljnih vremenskih prilika, a ove godine se očekuje određeni oporavak inflacije potrošačkih cena na 2,5 odsto, uglavnom u skladu sa oporavkom domaće tražnje. NBS i dalje zadržava referentnu kamatnu stopu na nivou od 4,0 odsto i ne očekuje se promena sve do početka 2018. godine.
Poboljšanje rejtinga, koji procenjuje agencija Moody's, doprinelo je i održanju stabilnosti kursa ispod nivoa od 124 dinara za evro, što se očekuje i tokom 2017.godine, pri čemu su mogući pritisci povezani sa potencijalnim odlivom inostranog kapitala i rastom deficita platnog bilansa.
U 2016. budžetski deficit je pao za 2,3 procentna poena na svega 1,4 odsto BDP-a, i to zahvaljujući snažnom rastu prihoda usled bržeg oporavka ekonomije i povećanju poreske discipline. Očekuje se da će u ovoj godini doći do umerenog povećanja deficita na 1,7 odsto BDP-a, zbog inicijalno povećanih troškova restrukturiranja u javnom sektoru, umerenog rasta mase plata i snažnijih infrastrukturnih projekata. Zadržavanje relativno niskog deficita i brži ekonomski rast pogoduju daljem padu javnog duga na 70,7 odsto do kraja 2017.
