Чувена крагујевачка посластичарница прерасла у извозно предузеће за производњу слаткиша по италијанским рецептима, па чак производи и препарате за посластичарство

Пријатељи који често службено путују по Србији скренули су нам пажњу да, кад смо већ у Крагујевцу, никако не пропустимо да свратимо у посластичарницу „Срце” у центру града, а кад смо већ тамо, да обавезно поручимо „Пица куп”. И нека нас не брине што је огроман, унутра има „само” четири кугле сладоледа, док је около једно пола килограма разноразног воћа, сезонског или вансезонског, које треба да дочара изглед пице. Делује, упозорили су, несавладиво, али није.

Заиста није, под условом да човек има добру кондицију и да ништа није јео тога дана. То исто важи и за серију других разнобојних купова од 60 врста сладоледа комбинованих са воћем и преливима: „Алоха”, „Јамајка”, „Белви”, „Наполеон”, „Тути-фрути”, „Тартуфо”… а нарочито за специјалитет куће – „Срце”. Онима са нешто мањим апетитом на располагању су фрапеи, природни воћни сокови, коктели, топле чоколаде на хиљаду начина, воћне салате, обични сладоледи у корнету, ситни колачи или торте звучних назива: „Захер”, „Шварцвалд”, „Шарлота”, „Амбасадор”, „Дама”, „Профитерол”, „Мона Лиза”… Каталог са фотографијама и именима највише тражених посластица има – 24 стране.

Дође Италијан и…

Владислав Аврамовић, власник ове раскошне посластичарнице, у Крагујевцу је познат по надимку Влада Срце. Рођеног Јагодинца кошарка је својевремено довела у Крагујевац и „Раднички”, а пуки случај у воде посластичарства. Петнаест година се успешно бавио издаваштвом и био један од првих приватних издавача у бившој Југославији. Озари се кад о томе прича: Беше то много леп период. Волим књиге, волим да читам, а некада су људи много више читали. Данас се брже живи, други су медији и интересовања, па заиста фрапантно звучи податак да смо имали око 45.000 претплатника. Многи су нам поручивали: „Шта год ново изађе, шаљите”. Али касније, у она несрећна времена, мало ко је мислио на књиге, па сам морао да смислим чиме ћу убудуће да се бавим.

И док је Влада думао, појавио се неки Италијан који се бавио опремањем локала и у Београду и у Крагујевцу, са занимљивом понудом: да му да на кредит опрему за посластичарницу, по систему кључ у руке, и да га италијански стручњаци обучавају како се прави сладолед и сви они чудесни купови. Влада се прво питао како ће он то, а онда је – преломио.

Кад нико није, ја ћу

– Осим што сам увек волео сладолед, нисам имао никакве везе с њим. Кад сам у Италији јео оне предивне купове, питао сам се зашто тако нешто код нас нико не прави. Утом се појавио и онај Италијан, па рекох: „Кад већ није нико, добро, ја ћу”. Моји су се Крагујевчани сви редом смејали, а у локалним новинама изашла је репортажа под насловом „Са књиге на сладолед”.
Пошто је већ ушао у те воде, Влада се трудио да оно што ради буде све боље, па је редовно посећивао светске сајмове и семинаре. Пре 19 година отворио је прву посластичарницу „Срце”, пре седам основао посластичарско предузеће са 50 запослених, затим је затворио стару посластичарницу да би педесетак метара даље отворио објекат од 400 квадрата – посластичарницу са баштом, радионицу, магацин и канцеларије. Допуњава информацију:

– Сада могу да кажем да смо стварно лидери у овом послу. Производимо и препарате за посластичарство, правимо базе за сладолед по италијанским рецептима, топлу чоколаду, милк шејк, слатку павлаку… Снабдевамо 300-400 локала по Србији који немају сопствену производњу: хотеле, ресторане, мале посластичарнице и кафиће, имамо своју франшизу у Београду и Јагодини, извозимо у десетак европских земаља: Грчку, Немачку, Бугарску, све земље бивше Југославије.