Autor: Prof. dr Žarko Trebješanin

„Emocionalna inteligencija u liderstvu“, troje autora – Danijela Golemana, Ričarda Bojacisa i Eni Maki – naziv je najnovijeg izdanja Asee Books Adizes Southeast Europe (adizesbg@eunet.yu), novog svetskog bestselera koji ispituje ulogu emocionalne inteligencije u liderstvu. Otkrivajući neurološke veze između uspeha i neuspeha jedne organizacije, autori tvrde da su liderove emocije “zarazne”. Ukoliko lider iz sebe isijava energiju i entuzijazam, organizacija uspeva. Naprotiv, ukoliko lider oko sebe širi negativne emocije i disonancu, onda na scenu stupa neuspeh.
Uz saglasnost izdavača, Magazin Biznis prenosi delove ovog bestselera, uz nadahnut predgovor ovom izdanju koji je napisao prof. dr Žarko Trebješanin.  

Poslovni svet danas se nalazi u procesu izuzetno brzih i radikalnih promena (globalizacija privrede, brz porast elektronske trgovine, ubrzan tempo poslovanja, brzo zastarevanje tehnoloških novina, munjevita ekspanzija novih kompanija na svetskom tržištu) koje čine neophodnim novi način rukovođenja. Zato su upravo danas više nego ikada potrebni sposobni i veoma elastični lideri novog kova. „Da li će jedna kompanija biti dovoljno spretna da preživi iznenađenja koja nosi sutrašnjica u velikoj meri zavisi od toga da li su njeni lideri – posebno najviše rukovodstvo – sposobni da u uslovima drastičnih promena upravljaju sopstvenim emocijama“, upozoravaju Goleman, Bojacis i Makijeva u svojoj knjizi. A ova potreba za novim, podsticajnim liderima koji imaju sve veći značaj u vremenu brze tranzicije i dubokih promena, dovela je do naglog razvoja proučavanja lidera i liderstva sa stanovišta socijalne psihologije, sociologije, ekonomije, antropologije i drugih humanističkih disciplina.

Danijel Goleman, doktor psihologije, specijalista za kliničku psihologiju, posebno se bavio emocijama, stresom i tehnikama relaksacije (najviše meditacijom). Bio je predavač psihologije ličnosti na Harvardu i urednik „Psihologije danas“, a sada je kopredsednik Konzorcijuma za istraživanje emocionalne inteligencije u poslu. Ovaj veoma popularni psiholog poznat je i našim čitaocima po svojim čuvenim knjigama „Emocionalna inteligencija“ (1997) i „Destruktivne emocije“ (2004), koje su veliki svetski hitovi, prevedene na više od trideset jezika. Godine 1998. Goleman je dobio uglednu nagradu Američkog psihološkog udruženja za životno delo.

Upravljanje emocijama

Profesor Ričard Bojacis, autor knjige „The Competent menager“ i koautor „Inovations in Professional Education“, decenijama se bavio istraživanjem motivacije, kao i obukom lidera i razvojem njihovih emocionalnih sposobnosti i liderskih veština. Eni Maki, treći koautor, direktor je Centra za profesionalni razvoj na Pensilvanijskom univerzitetu. Ona je, zajedno sa Sesilijom Makmilen, razvila metod dinamičkog ispitivanja zaposlenih kako bi se otkrila emocionalna realnost i neuralgični problemi organizacije.

Ovi autori tvrde da su danas potrebni, pre svega, emocionalno inteligentni lideri, koji znaju kako da uspešno upravljaju i uzburkanim emocijama, što im omogućava da sačuvaju prisebnost i da razmišljaju racionalno čak i u kritičnoj situaciji. Takvi lideri ne čekaju da dođe do krize pa da tek onda na nju reaguju, već predviđaju dolazeće promene, svojom vizijom anticipiraju budućnost i spremno se prilagođavaju na ono što će tek doći.

Emocije (bes, strah, ljubav, stid, tuga itd.) od vitalnog su značaja za opstanak, one podstiču i usmeravaju našu energiju, daju smisao našem životu i „ukazuju na pitanja od suštinskog značaja“. Jedna od najlepših emocija, ljubav, mnogima je najvažnija stvar u životu, pokazuje istraživanje izvedeno na uzorku od sto hiljada Amerikanaca (po njima, za sreću je važnija ljubav, nego bogatstvo, moć, zdravlje i sl.). Pa, ipak, mada znamo da su emocije povezane sa našim najvišim vrednostima i da daju ljudsku dimenziju našem ličnom i društvenom životu, mi, posebno današnji ljudi „iskazujemo nepoverenje prema emocijama“, s razlogom napominje Outli.

Slepe ulice

Današnja psihologija još uvek se drži tradicionalnog pojma inteligencije, a zanemaruje značaj afektivne dimenzije ličnosti, emocionalne obdarenosti, emocionalne inteligencije. Kako kaže Goleman, problem je u tome što “akademska psihologija suštinski ne priprema za nedaće ili mogućnosti koje se nalaze u životnim promenama. Uprkos tome što visoki IQ nije garancija uspeha, ugleda ili sreće u životu, naše škole i kultura se oslanjaju na akademske sposobnosti, zanemarujući emocionalnu inteligenciju ili niz osobina – neko bi ih nazvao karakterom – koje takođe uveliko utiču na našu sudbinu.

Emocionalni život je predmet koji se, podjednako kao i matematika ili čitanje, može savladati sa manje ili više uspeha i uključuje osobeni niz sposobnosti. U kojoj ćemo meri ovladati ovim sposobnostima od suštinske je važnosti za razumevanje zbog čega jedna osoba u životu napreduje, dok druga sa istim intelektom završava u slepim ulicama: emocionalni talenat je metasposobnost kojom se određuje sa koliko uspeha koristimo veštine koje posedujemo, uključujući tu i ‘hladni’ intelekt”.

Uspeh u životu

Goleman je jedan od onih psihologa koji je snažno skrenuo pažnju današnje psihologije na učešće emocionalne obdarenosti i emocionalnih veština u uspehu u životu i pokazao da se precenjuje čisto logička, kompjuterska inteligencija. Osnovna ideja njegove poznate knjige „Emocionalna inteligencija“ jeste da za čovekov uspeh u životu, školi, na poslu, u porodici, braku, u odnosu sa prijateljima, inteligencija nije dovoljna. Osim nje važna je, često i presudna, “emocionalna inteligencija”.

Pojam emocionalne inteligencije danas je veoma poznat, ali često na pogrešan način. Postoji više zabluda u pogledu ove sposobnosti, koje je potrebno razbiti.

Emocionalna inteligencija nije tek puka ljubaznost, neprestano osmehivanje i povlađivanje sagovorniku. Naprotiv, emocionalno inteligentan čovek može i sme da se odlučno suprotstavi pogrešnom mišljenju i štetnim predrasudama. Emocionalna inteligencija, takođe, nije nekontrolisano, razobručeno ispoljavanje svih svojih emocija, već upravo suprotno, podrazumeva uspešnu kontrolu, naročito štetnih, emocija. Najzad, ova sposobnost nije fatalno genetski determinisana, niti se njen razvoj završava u detinjstvu. Emocionalna inteligencija se razvija i jača kroz ceo život.

Specifične sposobnosti

Emocionalna inteligencija obuhvata čitav niz specifičnih sposobnosti kao što su: sposobnost razumevanja sebe samog (dobar uvid u sebe, svoje potrebe, afekte, konflikte, kao i sposobnost samoposmatranja); sposobnost emocionalne samokontrole (obuzdavanje afekata, suzbijanje ‘toksičkih’ emocija; sposobnost kočenja i preoblikovanja vlastitih emocija u skladu sa zahtevima realnosti i društvenim normama); samouverenost (samopouzdanje, optimizam); osetljivost za probleme i potrebe drugih (hvatanje teško opazivih signala, predusretljivost); sposobnost razumevanja osećanja drugih ljudi (empatija); veština rešavanja međuličnih sukoba (omiljeni su u društvu, dobri su organizatori i uspešne vođe); sposobnost uspostavljanja skladnih prijateljskih odnosa (dobri su kao prijatelji i popularni kao saradnici na poslu), kao i sposobnost rukovođenja grupom.

Goleman u svojim knjigama ubedljivo potkrepljuje jednu provokativnu ideju: Emocionalna inteligencija nije suprotna racionalnoj inteligenciji, već je samo od nje različita, zasebna sposobnost. Emocionalni i racionalni um nisu inkompatibilne već su komplementarne sposobnosti od čije saradnje zavisi naša sreća i uspeh u životu. Logika uma i srca, kako bi to rekao Blez Paskal, valja da su u ravnoteži da bi čovek bio srećan i da bi dobro i uspešno delovao.

Emocionalno inteligentni ljudi, kod kojih su srećno spojeni glava i srce, razum i strast, odlikuju se time što dobro poznaju sebe same, svoje emocije, razumeju i saosećaju s drugima, dobro se snalaze u društvu, uživaju u poslu, imaju skladan porodični život, omiljeni su kod prijatelja, uspešni su u poslu ili politici.

Neuspešni i nesrećni

Ljudi lišeni emocionalne inteligencije su: nesrećni, neurotični, nepopularni u društvu, usamljeni, neuspešni i u braku i na poslu. Često imaju stresove i probleme koje ne uspevaju da reše. Oni previše energije troše na svoje konflikte, nezadovoljene potrebe i jalove, destruktivne izlive besa. A ljudi koji teško kontrolišu svoju ljutnju i bes izloženi su povećanom riziku od kardiovaskularnih oboljenja, hipertenzije i, posebno, infarkta miokarda.

Današnja deca, koja veliki deo vremena provode sama za kompjuterom, paradoksalno, imaju sve veći IQ (veći od njihovih roditelja), ali im je nerazvijena emocionalna inteligencija (impulsivna su, anksiozna, neurotična, asocijalna, teško kontrolišu agresiju itd.), upozorava Goleman, na osnovu istraživanja američke dece, u svojoj knjizi posvećenoj značaju emocionalne inteligencije u radu.

(Nastaviće se)