U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču, a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena, u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode, držali se govori i pisale knjige o privredi, a niko ništa nije sejao, cela zemlja pretrpana moralnim poukama, a morala nije bilo, u svakoj kući pun tavan logika, a pameti nije bilo, na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane…
Piše: Zoran Luković
– Kažu da u toj zemlji ima dosta svinja.
– Zar je samo zbog svinja čuvena ta zemlja? – upitam začuđeno.
– Pa ima i budalaština mnogo, al’ to mene slabo zanima! – reče onaj hladnokrvno, i uze opet krpiti mreže…”
Svega ovoga o čemu je u “Stradiji” pisao Domanović ima napretek u zemlji Srbiji, osim svinja, to nam manjka jer se tov baš i ne isplati. Šteta, bilo bi bolje da je obratno, jer je još u vreme Miloša Srbija uzimala dobre novce od izvoza svinja. Sada nam ni to ne ide, ali zato imamo planova, priča, obećanja, tako malo ekonomije a tako mnogo demagogije i samovolje. Neki novi Radoje bi danas mogao napisati mnogo više, ali takvog nema, a i kada bi ga bilo, verovatno bi ga brzo udario malj “slobodoumnih” zakona. Izgleda da vreme Stradije traje.
Opširnije u štampanom izdanju
