Desilo se to brže nego što sam se nadala. A nadala sam se. Čim je onako javno i masovno počelo da se priča o mobingu čak i kod nas, čim je to čudo izašlo na svetlost dana, stvar je morala da se preokrene u svoju suprotnost. Da se ne pravimo blesavi, svi smo imali prilike da gledamo šefove koji šikaniraju, potcenjuju, oštećuju svoje saradnike. Po pravilu se nikada nije radilo o neradnicima. Nego baš naprotiv, po pravilu o ženama ili onim saradnicima koji šefu ugrožavaju šefovsko mesto.

Piše: Ruža Ćirković

Koje su šefovi već oštetili. Dakle, žene su najčešće zlostavljane zbog ugrožene muškosti, muškarci zbog ugrožene karijere. Bivalo je i da žene budu na onoj strani koja šikanira i zlostavlja, ali one su tako retko na rukovodećim položajima da nisu stigle da uđu u studije i knjige o mobingu. Čim je istočni svet krenuo u tranziciju, a zapadnom svetu zapretila recesija, prilike za mobing su se namnožile. Kud ćete bolju priliku od viška radnika. Ko je idealniji višak od onoga koga imaš potrebu, iz raznih razloga, da zlostavljaš i ucenjuješ.

Ni kod nas šefovima nije manjkalo prilika. Društvene firme sa zakonima koji su direktorima davali sva prava, a nisu za njih predviđali nikakve odgovornosti, pa onda često poludivlja privatizacija, bile su to prilike iz snova.

Ali, kapitalizam ne bi bio sistem kakav jeste da mnogi i u obnarodovanju prakse zlostavljanja na poslu nisu našli priliku da zarade. Ti su i počeli da pune novine pričama o tome prvo, da mobing postoji tu oko nas, drugo, kako se manifestuje, treće, kako ga prepoznati, četvrto, kako sa njime izaći na kraj. Bilo je samo važno sačuvati živce i žrtve mobinga su, kako stvari trenutno stoje, masovno počele da se brane. Sijaset stručnjaka im je bilo pri ruci da ih u tome pouče. Tehnoloških inovacija takođe nije manjkalo. A da i ne podvlačim da šefovi koji zlostavljanje smatraju pogodnim sredstvom komunikacije sa saradnicima, obično imaju više slabosti nego što je uopšte potrebno za delotvoran odgovor.

Opširnije u štampanom izdanju