Srbija je vinska zemlja, nekada jedna od vodećih evropskih vinskih sila, i ako je kvalitet vina ponos svake države, a to znači da su dobri zemljište, klima i vazduh, onda imamo šanse

Živojin Đorđević

Prodaja fabrike „nekst“ sokova Fresh & Co kompaniji Koka Kola prerasla je pre dve i po godine u mini aferu u kojoj se kao najvažniji činio podatak da je firma zapala u dugove i da se svetska kompanija pojavila kao spasilac. Tek kasnije, postalo je jasno da je Živojin Đorđević bio prvi Srbin koji je prodao jedan brend i to nikom drugom do kompaniji čije ime svakom prvo padne na pamet kada se govori o multinacionalnom brendu.

Iako su finansijski aspekti ugovora između Fresh & Co i Koka Kole bili i ostali tajna, Đorđević je jednom u javnosti izneo da je smatrao da firma vredi 120 miliona evra, ali da taj novac nije mogao da traži. Na osnovu godišnjeg prometa, firma se mogla prodati za oko 80 miliona evra, a on je, tvrdi, dobio znatno manje od toga.

U svakom slučaju, verovatno dovoljno da ode na udaljeno egzotično ostrvo i ništa ne radi do kraja života. Umesto toga, Živojin Đorđević poslednjih sedmica ponovo je u javnosti, ali ovoga puta kao vlasnik vinarije “World of Wine” i promotor nove istoimene linije vina na našem tržištu, o čemu govori u intervjuu za Magazin Biznis.

– Vinarija je potpuno logičan nastavak moje “voćne priče” započete sa „nekstom“, koji je postavio industrijske i ostale standarde, ne samo u državi nego i u širem regionu. „Nekst“ se izvozio u 29 zemalja širom sveta, „nekst“ je jedini srpski proizvod o kome je pisao Njujork tajms, „nekst“ je proglašavan za najbolji sok na svetu. Nakon svega toga, nije bilo lako naći “novu ljubav” koja je trebalo da bude i izazovnija i zabavnija, ali pošto je grožđe, na kraju krajeva, ipak voće, a vino njegov neprikosnoveni izazov, dilema nije postojala. Tržišni parametri sada su nešto lošiji od onih koji su se 1996. godine odnosili na voćne sokove. Pre svega, problemi su veoma nizak kvalitet finalnog proizvoda, znatna needukovanost potrošača i razorena sirovinska baza. Zvuči prilično deprimirajuće. Ali, Srbija je, ipak, vinska zemlja, nekada jedna od vodećih evropskih vinskih sila, i ako se složimo sa tezom da je kvalitet vina ponos svake države i direktna posledica zdravlja zemljišta, klime, vazduha itd, a potrošnja odraz nivoa razvijenosti, stvari ne moraju da budu tako loše u budućnosti.

Prebrzo trčali

Posmatrano iz današnjeg ugla, da li ste zadovoljni ugovorom koji ste napravili sa Koka Kolom o prodaji „neksta“?

– Zadovoljan sam iz više razloga. Prvo, brend živi i sigurno će biti sve jači i jači. Drugo, svi zaposleni su takođe zadovoljni, i treće, i ja sam, pre svega, izašao iz „neksta“ sa neverovatnim iskustvima. Od pregovora sa Svetskom bankom preko partnerstva sa Evropskom bankom i pregovorima i prodajom Koka Koli. Kada je reč o finansijskom delu, i on je bio dobar. Naravno, mogao je biti bolji, ali to je sada lepa prošlost.

Da li smatrate da ste u poslovanju „neksta“ platili danak neiskustvu u vođenju velike firme i brenda koji je postajao svetski prepoznatljiv? Ili ste, možda, platili danak prebrzom razvoju firme?

– „Nekst“ je imao impresivan razvoj. Svake godine smo imali rast prihoda i prodaje oko 80 do 100 odsto. Da bi se to održalo, bilo je neophodno da sve funkcioniše kao sat. I to je i radilo sve do momenta kada je investicija od oko 15 miliona evra “proklizala” za devet meseci, što je bio velik udarac na naše finansije. Kada trčite jako brzo, dovoljno je da vas neko malo gurne i imate problem sa ravnotežom. Ako trčite lagano, onda malo gurkanja podnosite bez problema. Ja volim da se našalim i da kažem svojim saradnicima: “Lako je istrčati 100 metara za 10 sekundi, ali hajde da to uradimo sa loptom u nogama”.
Vinarstvo i vinogradarstvo su nešto relaksiraniji. Ja imam nešto više godina ali to ne znači da se odričem svoje male šale – slikovito je prokomentarisao Đorđević.

Opširnije u štampanom izdanju