U okviru sistema „viza“ kartica, Kina i Srbija su uporedive: obema zemljama bile su potrebne tri godine da dostignu broj od milion izdatih kartica. Sve ostalo, razume se, teško je porediti

Kina i Srbija se po malo kojim ekonomskim parametrima mogu porediti, ali su u novije vreme dobile zajedničku karakteristiku – istim tempom izdaju „viza“ kartice. Taj podatak, gotovo za Riplija, saznali smo od jednog od najupućenijih ljudi u poslovanje Viza Internešenel – Žan-Mark Tontija, regionalnog direktora Viza Internešenel za Srbiju i Crnu Goru, koji je sredinom oktobra učestvovao u radu Petog okruglog stola vlade Srbije i “Economist Intelligence Unit”. U razgovoru za Magazin Biznis gospodin Tonti ističe da su veoma zadovoljni rezultatima koje Viza Internešenel ostvaruje u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u celom regionu. To je veoma dinamičan razvoj, pa se takav porast i brzina uvođenja kartica mogu porediti samo sa brzinom uvođenja kartica u Kini.

– U okviru sistema „viza“ kartica, Kina i Srbija su uporedive: obema zemljama bile su potrebne tri godine da dostignu broj od milion izdatih kartica. Sve ostalo, razume se, teško je porediti. U Srbiji imamo izvanrednu saradnju sa 31 bankom članicom koja izdaje „vizu“. Prema podacima iz juna ove godine, u Srbiji je ukupno izdato 1,7 miliona „viza“ kartica. Samo u prvoj polovini ove godine izdato je 163.220 kartica, što je u poređenju sa prošlom godinom više za 350 odsto. Ali, ne samo broj kartica, poraslo je i korišćenje kartica. Broj transakcija je ove godine, u odnosu na prošlu, povećan za 220 odsto. Ukratko, posle ukidanja čekova beležimo i povećan broj izdatih kartica i povećano korišćenje.

Kako ocenjujete razvoj kartičarstva u Srbiji? Kakav je kvalitet a kakav obim poslovanja?

– Veoma smo zadovoljni. U Srbiji se sve više koristi kupovina preko interneta „viza“ karticama. Uskoro se testira nova usluga „viza mobil servis“ koja podrazumeva da će mobilni telefon moći da se dopuni „viza“ karticom u zemlji i van nje. Ali, primetili smo da na prihvatanju „viza“ kartice mora više da se radi u unutrašnjosti Srbije. Nije problem u Beogradu i Vojvodini, ali prihvatna mreža treba da bude mnogo jača i u drugim gradovima Srbije. Takođe, Viza treba da se postara da se potpuno pređe na čip kartice, kako bi vlasnici kartica na taj način bili osigurani od prevara i krađe. Na tome moramo da radimo i sa bankama i sa određenim državnim institucijama.

Koliko vam je poznata ekonomska situacija u Srbiji?

– Ekonomska situacija je sve bolja i bolja. Vaši zvanični podaci to dokazuju. Lično sam primetio razliku. Srbija sada i pre deset godina gotovo da se ne može prepoznati. Razlika je velika a napredak ogroman. Naravno, situacija jeste dobra, ali nije savršena. Ako Srbija želi da se priključi Evropskoj uniji, moraće da sredi još mnoge stvari. Na primer, da se završi privatizacija, da se uredi pravni i administrativni sistem, da se smanji birokratija… Ali, to nisu samo vaši problemi, već i problemi mnogih drugih zemalja.

Možete li da uporedite rezultate koje je Viza Internešenel ostvarila u Srbiji sa rezultatima u regionu?

– Srbija je zabeležila najveći porast u brzini uvođenja „viza“ kartica u regionu jugoistočne Evrope. Ukoliko se uporedi period izdatih kartica u Srbiji od juna 2005. do juna 2006. godine, u Srbiji se beleži 23 odsto veći rast nego u Hrvatskoj, 25,4 odsto veći nego u Bosni i Hercegovini, 30 odsto veći nego u Makedoniji. Pored Srbije, Hrvatska ima veoma visok broj izdatih kartica u odnosu na broj stanovnika, jer je tamo registrovano tri miliona izdatih „viza“ kartica na četiri miliona stanovnika. Srbija još nije dostigla tu srazmeru ali je veća od Hrvatske i tek predstoji rast kartica ovde.

Kakve su Vaše procene? Koliko bi kartica trebalo da bude u Srbiji u odnosu na broj stanovnika?

– U Hrvatskoj je ukupan broj izdatih svih tipova kartica sedam miliona, što znači da bi u Srbiji trebalo da bude 10 miliona izdatih kartica. Na primer, u Engleskoj većina ljudi ima po nekoliko kartica – od debitnih do kreditnih. Takva situacija bi mogla biti i ovde, zar ne?!

Koliko je niska kupovna moć ovdašnjeg stanovništva smetnja za izdavanje većeg broja kartica?

– Novca nikad dovoljno, ali ne vidim zašto bi to bila prepreka. Bez obzira na kupovnu moć, možete da imate veliki broj kartica.

Vi, razume se, kao Viza Internešenel, nemate nikakvih problema u naplati kartica?

– Ne. Mi nemamo jer su naši klijenti banke. Svaka banka ima svoju politiku kako da klijenti otplaćuju svoj dug. Ljudi moraju sami da raspoređuju svoje finansije, jer dug mora da se otplati. Viza do sada nikad nije imala problem, jer sve to radi banka.

Kakvi su planovi Viza Internešenel u regionu? Šta će biti prioritet?

– Mi smo u Srbiji od 1984. godine i želimo da ostanemo ovde. Želimo da budemo univerzalni i da dostupnost kartica bude na visokom nivou, da radimo na prihvatnoj mreži novih kartica.

Ima li razloga za strah od korišćenja kartica jer su moguće zloupotrebe?

– Ne treba da brinete, jer je broj zloupotreba procentualno vrlo mali. Korišćenje „viza“ kartice je isto kao novac u novčaniku. O njemu morate da brinete. Isto je i sa karticama.

Ne mislite da su proizvodi u kartičarstvu najnovije generacije, možda, suviše „revolucionarni“ za naše tržište?

– Ne mislim. Moje iskustvo u poslovanju u Srbiji govori da se ovde ljudi brzo i lako navikavaju na moderne tehničke stvari. Na primer, u Srbiji je veoma brzo uvedeno plaćanje parkinga mobilnim telefonom.

Šta je najnovije tehnološko ostvarenje u oblasti kartičarstva?

– Jedno od najvećih dostignuća je beskontaktna kartica. Ona može da služi za identifikaciju, za prolazak kroz metro i za gotovo sva plaćanja, jer ima višestruku namenu. Beskontaktne kartice se za sada najviše koriste u Aziji – u Koreji i Japanu. To su zemlje koje novu tehnologiju usvajaju veoma brzo.

Vi u Vizi veoma dobro znate kako se stvara profit? Kakav bi bio Vaš savet – kako do bržeg ekonomskog razvoja?

– O tome mogu da govorim samo iz ugla mog posla. Dakle, veoma su važna elektronska plaćanja. U zemljama gde je zabeležen veliki ekonomski rast primećen je i rast elektronskog plaćanja. Keš je veoma skup jer je transport skup, brojanje i sve što prati plaćanje. Elektronski način je mnogo jednostavniji. Za kompanije i vladu mnogo je bolje da koriste elektronska plaćanja, jer je lakše i isplativije.