U Srbiji devet od deset korisnika ima debitnu karticu.

Najnovije MasterIndex istraživanje, dvanaesto po redu koje kompanija Mastercard realizuje u Srbiji, potvrdilo je da su kartična plaćanja sastavni deo svakodnevnih trgovačkih aktivnosti građana.

Rezultati pokazuju da 91 odsto ispitanika poseduje debitnu karticu, 29 odsto kreditnu, dok svaki četvrti ispitanik ima i debitnu i kreditnu karticu.

Istovremeno, studija je pokazala da su među glavnim razlozima zašto građani ne poseduju platne kartice nezaposlenost (29 odsto) i primanje plata, socijalnih davanja i penzija u gotovini (17 odsto), što ukazuje na to da je nivo finansijske isključenosti i dalje visok i da finansijska edukacija opšte populacije treba da bude među najvažnijim prioritetima za tržište.

Skoro svaki treći MasterIndex ispitanik, aktivni korisnik kartica, rekao je da karticama plaća svakoga dana, dok je još jedna trećina ispitanika izjavila da kartice koristi par puta nedeljno.

Debitne kartice kao jednostavna, brza i sigurnija alternativa gotovini najviše se koriste za kupovinu hrane i kućnih potrepština (56 odsto), odeće i obuće (32 odsto) i goriva (30 odsto), dok kreditne kartice kao praktičan način za pristup dodatnim sredstvima kada je korisniku to potrebno se najčešće koriste prilikom kupovine nameštaja i kućnih aparata (51 odsto), odeće i obuće (48 odsto), kao i prilikom obavljanja nabavki za domaćinstvo (46 odsto).

Zadržao se i trend korišćenja kartica na internetu, pa ih 37 odsto korisnika debitnih i 49 odsto korisnika kreditnih kartica upotrebljava za različite kupovine, plaćanja i rezervacije na internetu.

„Prvi put od kada realizujemo MasterIndex istraživanje u Srbiji, keš nije najpopularnija platna metoda za plaćanje manjih iznosa do 4.000 dinara, već su to standardna plaćanja karticama – 33 naspram 37 odsto – dok još 28 odsto ispitanika bira da takve iznose plati beskontaktno, bilo platnim karticama ili mobilnim novčanicima. Imajući u vidu da je situacija i kod većih iznosa slična jer se 69 odsto ispitanika odlučuje da račune veće od 4.000 dinara plati karticama, a tek 22 odsto gotovinom, sigurno je da možemo govoriti o pozitivnom trendu razvoja bezgotovinskih plaćanja na tržištu Srbije. Predstoji rad na daljem širenju bezgotovinske prihvatne mreže, pre svega ka medicinskim ustanovama, pijacama, malim komšijskim radnjama i kurirskim službama koje MasterIndex ispitanici prepoznaju kao lokacije na kojima žele da plaćaju karticama, kao i na edukaciji korisnika i trgovaca, kako bismo osigurali da uz slobodu izbora, sve strane u procesu plaćanja mogu da uživaju u sigurnom i besprekornom korisničkom iskustvu kakvo savremene platne tehnologije nude“, istakla je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.

Jednostavnost i praktičnost kartičnih plaćanja su karakteristike kartičnih plaćanja koje korisnici najviše cene (30 odsto), uz činjenicu da na taj način imaju pristup svojim sredstvima kad god i gde god im je to potrebno (25 odsto).

Ono što bi dodatno podstaklo plaćanje karticama su popusti kod trgovaca (55 odsto), a druge inicijative koje su ispitanici naveli su i veći broj lokacija koje prihvataju kartična plaćanja (40 odsto), povraćaj novca nakon kupovine (34 odsto), kao i mogućnost da prilikom plaćanja karticama podignu malu sumu gotovine sa svog računa (34odsto), što je usluga koju je Mastercard predstavio na domaćem tržištu 2019. godine.