Недавно је Андреас Бекер, колумниста немачке медијске куће Дојче веле, објавио занимљив коментар поводом најновијег Светског економског форума, одржаног у Давосу од 22. до 25. јануара.
Andreas Beker
Наиме, Бекер подсећа на игру Buzzword-Bingo у којој треба набројати 12 фраза за победу, те би у случају Форума у Давосу то могла бити следећа конструкција:
„Глобализација 4.0“ мора бити „инклузивнија“, мора бити „фер“ и пре свега мора бити „одрживија“. Уништавање животне средине ставља свет пред „велике изазове“, али и доводи до „четврте индустријске револуције“ и отвара могућност огромног „потенцијала раста“. Зато се према тим проблемима „лидери“ морају поставити „проактивно“, ако желе да остану „конкурентни на тржишту“. При том се мора следити „мултилатерални концепт“, како би се дошло до „винвин ситуације“.
Тако је Бекер Форум у Давосу ставио у контекст скупа најмоћнијих људи који су ту зарад сопствених интереса, а не због решавања важних светских проблема.
Потпуно се слажем и исту тезу заступам и износим јавно већ годинама. Још од јануара 2001. године када смо и ми из Србије „открили Давос“. Тада се, наиме, први пут на Светском економском форуму нашла и делегација Србије коју су, три месеца после преузимања власти 2000. године и наше „октобарске револуције“, предводили тадашњи премијер Зоран Ђинђић и министар финансија Божидар Ђелић. Убеђена сам да је предлог за учешће на Форуму дошао од Ђелића, с обзиром на то да је на министарску позицију стигао из консултантске куће Мекинси, а они добро знају где су центри моћи… Али, то је друга прича…
Углавном, од тада до сада, све наше власти воле да се нађу у Давосу и да на окупљању елите извуку неку корист за Србију. Можда је неко у томе и успео. Не спорим. Али сам прилично сигурна да најбољи посао у прошлих 48 година у Давосу прави Клаус Шваб – церемонијал мајстор и идејни творац догађаја који је прерастао у глобалну институцију.
Историјат Давоса показује да је у јануару 1971. године тадашњи професор пословне политике на универзитету у Женеви, Клаус Шваб осмислио сусрете менаџера, као пословни скуп на којем ће се разматрати важне професионалне теме, уз плаћање котизације, а као непрофитна организација. Први скуп је окупио око 450 пословних људи. Али већ следеће године број учесника пада на око 300, јер очигледно није било много интересовања. Уз додатне напоре и анимирања, године 1973, број учесника се повећава на 450. И онда организатори схватају да морају да нађу магнет који ће привући више учесника а њима обезбедити значај. Формула је нађена – политичари! Они су важни кројачи судбине света и ако се нађу заједно са пословним људима, ето доброг амалгама за везу бизниса и политике, што ће повећати број учесника. Тако је 1975. године у Давос позван Жискар д’ Eстен, а следеће године Франсоа Митеран, тада обојица као партијски функционери. Број учесника је дуплиран: године 1976. Давос већ има преко 800 присутних, да би се данас стигло до око 3.000 учесника.
Стигло се и до тога да Давос константно има подршку око 1.400 светских компанија које плаћају годишњу чланарину од 60.000 до 600.000 швајцараца. Они који нису чланови и нису стигли по позиву на Форум, улазницу плаћају око 24.000 швајцараца.
Тако је највећи бизнис у Давосу направио, заправо, Клаус Шваб који је ове године ушао у 81. годину живота. Свака част за идеју! Али, ако људи који се окупљају у Давосу имају комерцијалне интересе, онда је реч само о склапању послова а не о спасавању планете. Зато бих ја само да ствари назовемо правим именима. Јер, иначе, све делује цинично.
У овом броју још и …
- ИСТРАЖИВАЊЕ ПРООПТИМИСТ ИНДЕКС ПРОКРЕДИТ БАНКЕ: Привредници најављују веће инвестиције и раст плата
- ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ДМ ДРОГЕРИЈА, РАС-а, УСАИД-а, СЕРБИА ОРГАНИКА И ФАКУЛТЕТА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ: Први „дм инкубатор“ почео са радом
- НА КРОВУ МИКРО ТРЖНИЦЕ “САВА”, У НАСЕЉУ АЕРОДРОМ У КРАГУЈЕВЦУ: „Авиончић“ добио најсавременије игралиште
- Следећи број Економетра излази 5. марта 2019.
