Pa, kako funkcionišu jak bankarski sektor i slaba privreda?
Srpski slučaj nije izuzetak. Tipičan je za usporenu tranziciju. Možda malo liči na arapske bajke “Priče iz 1001 noći” koje je pričala Šeherezada. Hiljadu noći i jedna noć može da znači i matematičku beskonačnost, gde uvek na broj može da se doda još jedan broj. Možda bi ova naša tranzicijska priča mogla da bude 1002.
Malo istraživanje koje smo sproveli između dva broja pokazuje da i bankari i biznismeni imaju slične procene: pošto su radikalniji rezovi napravljeni u finansijskom sektoru, on se prvi oporavio, takoreći grinfild nicanjem novih banaka. A kako drastičnih poteza nije bilo u privredi, pogotovo ne u javnom sektoru, još nema ni dobrih rezultata.
Vladimir Čupić, iz Hipo Alpe Adrija banke, kaže da “nije u pitanju odnos jakih banaka i slabe privrede, nego je reč o tome da je osnovna reforma bankarskog sektora mnogo ranije završena nego što je to urađeno u realnom sektoru. Tako smo došli u situaciju da je stepen konkurentnosti u bankarskom sektoru mnogo veći nego na tržištu proizvoda i usluga.”
Njegov kolega Oliver Regl, iz Rajfajzen banke, ima i nijansu: Ne bih rekao da jak bankarski sistem posluje u okruženju slabe srpske privrede. Pre bi se moglo oceniti, da zdrav bankarski sektor koji ima ambicije da se dalje razvija, posluje u okruženju koje ima perspektivu rasta, ali koji se možda menja sporije nego što bi trebalo…”
Dorte Vajdig, direktorka Prokredit banke, ima i konkretnu opasku za obe strane: Neracionalna je banka koja plasira sredstva po kamati sa kojom ostvaruje gubitak, jer isto kao i preduzeće, takva banka će nakon određenog perioda obustaviti svoje operacije.”
Nina Bulatović, direktorka revizorske kuće KPMG, koja ima prilično neposredan uvid u sve bilanse klijenata procenjuje: “Razvoj srpske privrede do sada, na žalost, sporo ide, ali neki naši klijenti veoma uspešno posluju. Da li su oni dovoljni da promene stanje u ekonomiji? Ne verujem. Izvesno je da promena ima, da se nešto može uraditi, ali to još nije dovoljno.”
Daleko je od dovoljnog, slaže se Lajoš Bokroš, bivši ministar finansija Mađarske. Prema njegovim rečima, “zbog sporog stvaranja konkuretne privrede, banke u Srbiji mogu da dođu u situaciju da nemaju kome da daju kredite. Pred bankama je izbor: ili da kreditiraju državu ili stanovništvo, jer ne mogu da podstiču razvoj slabe privrede. Zato korporativnih kredita ima manje nego što je Srbiji potrebno.”
Možda se nešto i zaboravlja. Predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević kaže da se zaboravlja, na primer, “da je Grčka sedamdesetih godina bila višestruko siromašnija od Srbije, da je Španija bila u veoma teškoj situaciji, da je Portugalija, kada je ušla u Evropsku uniju, bila najsiromašnija članica. Sve te zemlje su, primarno zahvaljujući sektoru usluga, uspele da se oporave i zato sam zadovoljan što se i kod nas menja struktura u korist usluga.”
Dakle, ipak, pomak napred. Biznismen Slobodan Vučićević, uspešno posluje, koristi kredite i domaćih i stranih banaka i ističe:
“Privatna svojina i demokratija su, po meni, dva najveća društvena dostignuća. Na žalost, mi smo u dužem periodu imali problem i sa jednim i sa drugim. Kamo sreće da je privatizacija u Srbiji izvedena početkom 90-ih godina! Da je to urađeno, ova zemlja bi danas izgledala potpuno drugačije.”
Priča se nastavlja: 1003. noć.
Radojka Nikolić
