Мада су отклоњене извесне баријере за оснивање и пословање малих и средњих предузећа, остало је много препрека које ометају њихов раст и развој у домену финансирања, пореског система и правне сигурности

др Благоје Пауновић

Наш озбиљан проблем и велико ограничење привредног раста јесте одсуство довољног броја успешних предузећа средње величине која би била спона малих фирми са великим. Због тога је и структура домаће привреде налик “пешчаном сату”, са широком базом малих фирми и релативно великим бројем великих, а у средини је сужење јер има веома мало средњих предузећа. А и она која постоје, по правилу, нису настала нарастањем малих већ издвајањем из великих предузећа у процесу реструктурисања. Зато она и кваре билансе овог сектора, пошто су од великих у наслеђе добила проблеме и лоше пословне резултате. У таквој ситуацији ни мала предузећа не могу да искористе своје потенцијале јер послују углавном са малима, уместо да су део неке осмишљене сарадње са великим фирмама у производњи и извозу.

Уз овакву оцену изречену у интервјуу за Економетар, др Благоје Пауновић, професор београдског Економског факултета и директор Научноистраживачког центра на овом факултету, замера влади што је донела уопштен програм подстицања развоја малих и средњих предузећа, без конкретних мера и инструмената.

На старту промена рачунало се са релативно брзим нарастањем малих и средњих предузећа. Да ли сада, после пет година, можемо бити задовољни?

Иако је реч о најдинамичнијем и најефикаснијем сегменту привреде, о чему сведоче бројни подаци, његов потенцијал би могао да буде знатно већи уз адекватну подршку државе, па у том погледу не можемо бити задовољни. Подсетићу да је влада премијера Ђинђића усвојила 2003. стратегију развоја малих и средњих предузећа која је као свој циљ поставила да са неких 270.000 активних привредних субјеката тај број нарасте на 400.000. Морам да напоменем да се под малим предузећима подразумевају привредна друштва али и предузетници, физичка лица. Дакле, полазило се од нешто више од 60.000 активних малих и средњих предузећа, иако је број регистрованих био три пута већи, чему треба додати 210.000 предузетника који обављају привредну делатност.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Европско, а наше
• Корисни савети за возаче
• После реструктурисања – трећи тендер
• Највећи шопинг центар на Балкану
• Равнотежа у каријери
• Први корак – брокер
• Национална штедионица – највећа трансакција
• Следећи број Економетра излази 18. априла 2006.