Trenutna vrednost svetskog tržišta zdravstvenog turizma procenjena je na 45 do 70 milijardi dolara. Iako bi Srbija mogla da ostvaruje bar nekoliko desetina miliona evra u toj oblasti, mi tek pravimo pionirske korake pa se još ne zna koliko para „donesu“ strani pacijenti. Imamo dobre medicinske kapacitete i doktore, samo još da se organizujemo…
Zdravstveni turizam u svetu poslednjih godina beleži značajne stope rasta, a autori studije “Pacijenti preko granica” (Patient Beyond Borders) procenjuju da je trenutna vrednost ovog tržišta između 45 i 70 milijardi dolara. U svetu se oko 14 miliona ljudi odluči da zdravstvene usluge potraži u inostranstvu, a prosečna potrošnja po poseti je od 3.800 do šest hiljada dolara, uključujući i troškove boravka u određenoj zemlji. Ujedno, ovo tržište nastavlja da raste, pacijenti su sve skloniji da potraže medicinsku uslugu van svoje zemlje iz dva ključna razloga – da bi uštedeli novac i skratili vreme čekanja na određeni tretman. Procena pomenute studije je da će ovo tržište u narednom periodu rasti po stopi od 15 do 25 odsto. Trenutno su najposećenije zemlje Latinske Amerike, jugoistočne i južne Azije, a poslednjih godina se jako dobro kotira i Turska.
Nedavno je nastao i novi trend – penzioni turizam koji podrazumeva da mnogi penzioneri putuju na duže u druge zemlje zbog jeftinijih troškova života ali i zdravstvene zaštite. Oni iznajmljuju kuće i okućnice u kojima provode po nekoliko meseci.
Ključna uloga države
U Srbiji se već nekoliko godina govori o potencijalu zdravstvenog turizma, ali ova oblast nije sistemski uređena te ne čudi što ne postoje ni procene koliko trenutno prihodujemo od stranih pacijenata. Zna se, međutim, da su pacijenti iz inostranstva uglavnom naši ljudi koji tamo žive, ali je sve veći broj i “pravih” stranaca. Uglavnom dolaze iz Evrope, manji broj iz SAD i Australije.
Iako je ovo grana od koje mogu da pro tiraju i državne ustanove, prihod uglavnom ostvaruju privatnici. Jedan od razloga je u tome što, kako kažu poznavaoci ove oblasti, državne ustanove i pored vrhunskih doktora i kapaciteta nemaju menadžment koji je spreman da te usluge ponudi van sistema. S druge strane, privatni sektor se ubrzano razvija te je na tržištu 1.400 pravnih subjekata od kojih 12 opštih bolnica, 76 specijalnih bolnica, 18 domova zdravlja, 155 poliklinika, pet zavoda za radiološku delatnost i 1.020 lekarskih ordinacija.
Međutim, da bi se ovaj sektor u Srbiji ozbiljnije razvijao, neophodna je podsticajna pravna regulativa, ali i niz drugih uslova kao što su infrastruktura, liberalizacija viznog režima, međunarodna akreditacija zdravstvenih ustanova… Ovaj segment nije čak jasno de nisan ni jednim dokumentom. U Nacrtu strategije razvoja turizma u Srbiji od 2016. do 2025., koja se trenutno nalazi na javnoj raspravi, istina, spominje se zdravstveni turizam ali sporadično, bez jasnih definicija i ciljeva, a nije napravljena ni jasna razlika između medicinskog i wellness turizma koji su suštinski različiti. Zbog toga se čini opravdan predlog da je za ovu granu neophodno usvojiti poseban dokument.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA, OPREME, UNUTRAŠNJE DEKORACIJE I SAJAM MAŠINA, ALATA I REPROMATERIJALA U BEOGRADU: Najbolja rešenja u oblasti drvne industrije
- PREDAVANJE O NEJEDNAKOSTI NA FAKULTETU ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU U BEOGRADU: Globalizacija, migracije i budućnost srednje klase
- ODLUKA OPEK O SMANJENJU PROIZVODNJE NAFTE: Nade u postepeni oporavak
- SAVETI ZA REŠAVANJE REALNIH PROBLEMA IZ OBLASTI FINANSIJA I RAČUNOVODSTVA: Status ogranka stranog pravnog lica
- VREME JE ZA VAŽNE STVARI U ŽIVOTU: Gorenje na sajmu IFA u Berlinu 2016.
- FELJTON: PITER DRAKER: Upravljanje i rukovođenje preduzećem
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2016.
