За само четири године успели су да се конвенционалном и ЦНЦ обрадом метала, производњом делова и склопова, наметну на домаћем и на иностраном тржишту, да извозе у Словенију, Мађарску, Хрватску, Холандију, Аустрију и Немачку, а ускоро ће имати и свој производ – пакерицу. Мушки део породице је образован за машинство, посвећени су послу, па две генерације Обрадовића међусобно успешно допуњују визију развоја компаније

Од мале ковачке и браварске радионице основане давне 1967., у београдском приградском насељу Борча, четири деценије касније настало је предузеће „Алеђо“, које израђује делове и компоненте за просецну, мерну и војну технику. Фирму води Снежана Обрадовић, заједно са супругом Аленом, а у послу су им се придружили и синови Алекса и Ђорђе. Ово породично предузеће сарађује са преко стотину компанија из земље и иностранства и у плану је да не раде само по поруџбини већ и да имају свој производ – пакерицу.

Екипа магазина Економетра посетила је породично предузеће у Борчи средином новембра у којем заједно са 20 радника раде и Снежана (48), њен супруг Ален (48) и синови Алекса (25) и Ђорђе (20).

У поменутој ковачкој и браварској радионици, прво је крајем шездесетих година радио Аленов деда, па је касније отац наставио ковачки занат. Тако је било до 1992. године, када је у посао ушао и Ален. У почетку су се поделили: отац се бавио ковачким пословима, а син браваријом. Убрзо је Ален уписао Машински факултет и тада су купили први струг. Посао креће, али се споро развија, радили су толико да имају довољно за нормалан живот. У међувремену се Ален оженио Снежаном, која је завршила Вишу пословну школу. Њен први посао је био у Институту за хемију, металургију и технологију „Ципро“.

– Када је започет процес приватизације нисам желела да размишљам да ли ће нови власник имати потребу за мојим радом и 2006. отворила сам Агенцију за књиговодство „Алеђо“. Пословни простор ми је био у кући, тако да смо истовремено сви радили и живели под истим кровом: свекар, свекрва, муж, деца и ја. Убрзо сам добила понуду да будем предавач на Народном универзитету „Браћа Стаменковић“, где сам полазницима предавала књиговодство. Тих седам година је био мој излазак из рутине, каже Снежана.

Пресудан тренутак за „Алеђо“, када је од књиговодствене агенције и занатске радионице постао металопрерађивачко предузеће, био је дан када је старији син Алекса дао идеју чиме би могли да се баве.

– Већ сам био четврта година Школе за машинство и уметничке занате Техно арт 2015., стално у размишљањима како да дедин, па и очев посао, који је почео да стагнира, унапредим. Знао сам да ћу и ја тиме да се бавим. И једног дана, професор нам каже да ће будућност бити ЦНЦ машине. Саопштим то мојим родитељима, отац се одушеви и реше да прошире делатност, каже Алекса, који данас увелико ради у производњи заједно са млађим братом Ђорђем, који је завршио средњу школу, смер роботике, и бруцош је на Економском факултету.

Прву ЦНЦ машину су набавили уз помоћ повољног кредита за жене предузетнице Банке Интеза. Рок отплате је био три године, са грејс периодом од три месеца, али су успели да раније отплате цео износ од 25.000 евра, за годину и по дана. Увезли су стару машину, јер тешко да би могли да започну посао са већим задужењем пошто новца да инвестирају у нову машину, која кошта четири пута више, нису имали.

Опширније у штампаном издању

---

У овом броју још и …

• КОНФЕРЕНЦИЈА О РАЗВОЈУ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ У СРБИЈИ: Учешће е-трговине у БДП Србије 0,77 одсто
• ДОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА АКЦИЈЕ ”НАЈБОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ 2019”: Најбоље идеје и брендови воде српску привреду
• АДУТИ ЗА ПОСЛОВАЊЕ У 2020. КРЕДИ АГРИКОЛ БАНКЕ У СРБИЈИ: Свакога дана радимо у интересу наших клијената и друштва
• ОДРЖАН РЕГИОНАЛНИ СКУП О ПРОМОЦИЈИ МЕНТОРИНГ УСЛУГА ЗА ММСПП У ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Менторске услуге користило 2.600 МСП
• УНАПРЕЂЕЊЕ РAЗВOJА MAЛИХ И СРEДЊИХ ПРEДУЗEЋA: Нoвих 100 милиoнa динара зa жeнскo инoвaциoнo прeдузeтништвo
• Следећи број Економетра излази 4. фебруара 2020.